Postoje određeni ljudi koji vas privlače, a koji su jednostavno toksični, bez obzira radi li se o ozbiljnoj vezi, pukom zabavljanju ili prijateljstvu.
Kada je reč o njima, postoji nezasita neodoljivost na način da su vam tako blizu, ali ipak izvan dometa. To je kao da se stalno hvatate za nit nade koja je pred vama, ali ipak na kraju vaši prsti prolaze kroz njih, bez da se uhvate. Padate pravo na glavu i to nije prvi put da ste tako nešto učinili, a znate da nije ni poslednji.
Volite kada se ime te osobe pojavi na displeju telefona. Sve biste dali da vidite njen osmeh. Obožavate način na koji vas ta osoba gleda kada ste sami. Ipak, gledajući u njene oči shvatate da ne dobijate odraz koji biste želeli da vidite. Tu postoji nepovezanost, osećaj udaljenosti koji vam govori da ta osoba nije uz vas niti će ikada biti, bez obzira koliko vi to žarko želite.
Ta osoba vam može reći da ste predivni i vi želite da verujete u to, jer vas te reči dodiruju na način koji se može definisati dvostruko: i kao zadovoljstvo i kao bol. Deo vas traži taj bol koji vam dotična osoba zadaje. To je uvrnuti ciklus u kojem idete napred i nazad od te osobe, a ne možete sebe da sprečite da joj se ne vratite zbog svih mogućnosti za koje ste uvereni da vas čekaju.
Vodič za srećan život tibetanskih mudraca: Ovog se nikad ne biste setili!
"Možda će ovaj put biti drugačije", govorite sebi sa namernom naivnošću. Znate da to neće biti tako, ali ipak zatvarate oči pred činjenicama. Problem kod osobe koja uvek bude povređena jeste što se donošenje odluka ne temelji na racionalnom razmišljanju. Vi savršeno dobro znate šta se događa, kakve će biti posledice i zašto to nije dobro po vas.
Svesni ste da postoji razlika između nekoga ko vas tretira kao prioritet i nekoga ko vas tretira kao opciju. Obično, racionalnost na kraju ipak pobedi, ali često je potrebno određeno vreme da se to dogodi.
Vaše emocije vam bacaju golu istinu u lice, jer se previše lako predajete želji da ponovo budete u zagrljaju osobe koja vas je toliko puta povredila. To se može posmatrati kao slabost i emocionalna nezrelost, što donekle i jeste tako.
Često su nam govorili da se ne dobijamo ništa manje od onoga što zaslužujemo. Pa, zašto onda to radimo? Da li nas prepuštanje iskušenju i odustajanje od lične snage u korist nekoga ko nas dovoljno ne ceni čini slabim i nedovoljno emocionalno zrelim? Možda nas to samo čini više "ljudskim", ranjivijim, tvrdoglaviji, i čežnjivijim, sve odjednom.
Svi mi živimo, ali ne znamo magiju života: Pouke Zen učitelja za sva vremena!
Emotivna povređenost jedno je od najintimnijih iskustava koje možete da doživite sa nekim, odnosno od strane nekoga. Ona se događa i najsnažnijima među nama, jer svi imamo osećanja i sećanja koja nismo spremni da pustimo. Međutim, iako možda ne možete da kontrolišete kako se osećate, svakako možete da kontrolišete način na koji vas neko tretira.
Koliko god mi želeli da se neko promeni zbog nas, ta osoba se nikada, realno, neće promeniti. Važno je da to prepoznate i shvatite.
Postoji tako mnogo stvari koje možete da tolerišete, a rešenje leži u prepoznavanju ličnih granica i onoga što želite samom sebi. Naravno da nije lako kada spoznate da klizite u stare, poznate obrasce. Ali, na kraju, vaša sreća je u vašim rukama.
Neki ljudi, bez obzira koliko vas privlače, nisu vredni vaše žrtve. Neka vam to uvek bude na umu.
Koliko smo voljeni u detinjstvu, toliko ćemo voleti druge: Mudrost Vladete Jerotića za sve roditelje
