Ili varaš ili bivaš prevaren, ništa strano u današnjem vremenu. Preživiš, neko ode, neko proguta i gura dalje. Ja preko te izdaje nisam mogla preći.
Ostala sam u drugom stanju, prvo dete pre 10 godina i sad ponovo u mojim četrdesetim nagrada od Boga. Visoko rizična trudnoća, nalazi, nervoza, stres, molitva, želja da sve bude uredu.
O pa ni sanjala nisam koliko sam jaka, koliko sam velika. Dan za danom, sestrica jedva čeka sestricu, protiče sve dobro, o pa moju sreću niko ne može pokvariti. Ni sanjala nisam da ću baš ja biti prevarena.
Taj juli, sedmi mesec mog lepog stanja osećam to moje malo, lupka, skakuće dok me za ruku drži ponosna sestrica, obe osluškujemo. Radujemo se..
Preko noći, čovek za kojeg sam bila udata, otac moje dece, muž, pokvari mi sreću. Grom iz vedra neba, baš tada kad nije trebao, pokupi svoje stvari i okrenu mi leđa.
Čovek koje mi je rekao i kleo se da me nikad prevariti neće, čovek koji se ljutio što sam mu rekla “ćuti nikad ne znaš kad se možeš zaljubiti”. Dvadeset noći budnih, uplakanih, bez ikakvog objašnjenja, ali redovnog psihičkog maltretiranja mene, igranja sa mojim stanjem, povraćanja, gladne bebe u stomaku, suza devojčice od 10 godina koja me gleda i pita “zašto je tata otišao”? I onda nakon dvaedest dana kako je otišao tako se i vratio. Taj dan sam znala da sa tim čovekom ostariti neću. O kako sam velika? Gledala sam čoveka, čija je beba ispod mog srca ležala kako me laže, manipuliše, sa prezirom gleda, tada sam saznala i pravu istinu, javila se njegova ljubavnica a on je priznao i rekao sve, termin za dolazak bebe već je bio tu i nisam odreagovala.
Jutro, oktobar, sunce je poslalo signal da dolazi, dočekale smo sestricu iz škole, poljubile je i obećale da dolazimo kućici brzo. Otišla sam da rodim, moje sunce. Želja da je vidim je pobedila, rodila sam je, plakala je ona, plakala sam ja, brojala sam prstiće, gledala u nju, Hvala ti Bože sposobna je, umorna je ona, umorna sam ja.
NE PROPUSTITE
Ne brini sunce, mama je jaka! Došle smo kući i već nakon nekoliko dana otpratile smo velikog tatu. Ostale smo sam, same nas tri, jake, male a velike.
Ožiljak je tu, stoji, iz dana sam, prevarena, izlagana, ponos mi je zgažen, prvih dana sam spuštala pogled na zemlju, bilo me je sramota sramote čoveka koji me tako povredi.
Pokušao je da me uništi, slomi, ali velika sam ja. Vreme će da učini svoje, verujem u to, mogao je da mi uradi šta hoće ali mi nikako nije mogao dušu uzeti. Pobedila sam…
Verujem i osećam da ljubav još postoji negde. Pronašla sam svoj mir, s jedne strane dva smeđa a sa druge strane dva plava oka. Volela bi da oprostim skotu, ali toliko još velika nisam.
Nikad mu neću oprostiti suze curice moje, moju bebu ispod srca, moje drugo stanje. Dani prolaze ali gnev i gadost prema tom čoveku ne jenjava. Nisam ponosna zbog toga, ali posle svega šta mi je uradio jače je od mene..
