Nikada nisam želela da postanem druga žena i da ponesem tu sramnu titulu. Nisam ni računala svaki svoj potez i nikako nisam želela da imam aferu. Nisam ga izabrala i nikako nisam želela da uništim dve porodice, ali desilo se. Najgore od svega je što sam na kraju najveća žrtva ispala ja.
Supruga sam upoznala još u srednjoj školi, on je bio moja prva ljubav. Mislila sam da nikad neću ni poželeti nekog drugog. Nakon završenog fakulteta usledio je logičan korak - venčanje. Živeli smo mirno i lepo. Nakon godinu dana na svet je došao naš prvi sin, a onda 2 godine kasnije još jedan.
Živela sam pravu bajku, a onda je u naše živote ušetao on, Nikola. Nikola je bio prijatelj mog supruga koji je često svraćao kod nas.
Uvek mi se sviđao način na koji se ponašao prema meni. Uvijek je bio jako prijatan i pažljiv. Sa njim sam uvijek imala o čemu da razgovaram i ubrzo smo postali jako dobri prijatelji. Činilo se čak kao i da razmišljamo na isti način.
Dani su prolazili i bilo je jasno da se ljubav rodila. Suprug je otišao na poslovni put, a ja sam skupila hrabrosti i poslalal poruku Nikoli. Na moje iznenađenje odgovorio je nakon nekoliko minuta. Pitala sam ga da li je za piće u obližnjem kafiću i on je pristao.
Nakon tog sastanka, sve je bilo jasno. Postala sam ljubavnica, ona druga, ali nisam se kajala ni najmanje, sve je delovalo savršeno. Osećaj mi je govorio da je on taj, da činim pravu stvar.
Njena sreća bila je kratkog daha...