Pesma "Pjevam danju, pjevam noću" jedna je od najvećih hitova iz bogate karijere legendarnog Zdravka Čolića. Međutim, mnoge ne znaju o čemu tekst zapravo govori i koje napisao stihove.
Autor reči ove pesme, koju je Čola snimio davne 1977. godine jeste veliki srpski pesnik Branko Radičević. Čuveni romantičarski pesnik je ove reči uputio Mini Karadžić, ćerki Vuka Stefanovića Karadžića, reformatora srpskog jezika.
Mina Karadžić bila je zvezda bečkog života: obrazovana, uglađena i talentovana. Govorila je četiri svetska jezika, svirala je klavir i volela je da slika.
Među uglednim ljudima kojima je bila okružena, mnogi su joj se udvarali.
Branko Radičević je u to vreme bio mlad pesnik i siromašan student oboleo od tuberkuloze. S obzirom na to da mu je cela porodica preminula od iste bolesti, odlučio je da upiše medicinu.
Minu je upoznao u visokom društvu i ona mu se kao tako mlada, pametna i kulturna lepotica odmah svidela.
Ni Mina nije bila imuna na mladog pesnika, o čemu svedoči njeno kasnije pisanje o njemu. Siromašni pesnik o svojoj ljubavi pisao je i Đuri Daničiću, ali nikada se nije nadao da će njihova platonska ljubav biti fizički realizovana.
Svoja osećanja izrazio je kroz pesmu, poručivši joj da želi da je "metne međ zvjezdice".
Branko je preminuo od tuberkuloze 1853. godine u 29. godini. Pet godina kasnije, Mina se udala i dobila sina Janka, ali nikada nije bila srećna. Dve godine pošto je postala majka, preminuo joj je suprug, a godine 1876. je u ratu izgubila i sina jedinca.
Preminula je 18 godina kasnije u 65. godini.
