Dragana Nikolića ostaće upamćen kao jedan od najvećih sprskih i jugoslovenskih glumaca. Velikan srpskog glumišta bio je poznat i kao veliki šarmer i šmeker Beograda.
Bistro.rs preneo je jednu anegdotu čiji je akter prema rečima studenta književnosti Dejana Bojovića desio negde između 1974. i 1979.
Vesele sedamdesete
Ovaj se događaj se desio u onih pet zlatnih godina između Otpisanih i Nacionalne klase. Dakle, negde između 1974. i 1979.
Jedan naš lokalni mangup, nazovimo ga iz milošte Čaki, prijehavši u Beograd, brzo je uvideo sve prednosti lagodnog života u prestonici. Naročito one koje se tiču interakcije sa ženskim svetom, jer su tad, na vrhuncu seksualne revolucije beogradske gospođice bile izrazito liberalnijih shvatanja u odnosu na devojke iz unutrašnjosti.
Čaki je bio veoma lep i naočit momak, a za ondašnje standarde poprilično imućan. U vreme kad se u Trst išlo po farmerke, Čaki se bavio prodajom firmirane robe iz Italije, a kako je do nje dolazio ostavićemo vama da zamislite.
Jednom prilikom, tokom jednog od čuvenih dorćolskih žureva upoznao je divnu mladu gospođicu, toliko zgodnu da su sve druge devojke kraj nje izgledale kao utešna nagrada na rumenačkoj Pihtijadi. Čaki nije oklevao, prišao joj i predstavio se ali je nije impresionirao. Zapravo, nije ga ni pogledala. Na skali nedodirljivosti, te večeri je beogradska gospođica za Čakija bila negde između Monike Beluči i trećeg Saturnovog prstena.
Međutim, to ga nije pokolebalo. Ima valjda nečeg magičnog u tom prkosnom mentalitetu čačanskog življa, nečeg što ga tera da se ne preda i da po svaku cenu pokuša ponovo. Po principu “ako neće silom, onda uzmi veći čekić”. Te večeri Čačanin je opet dao sve od sebe, jer nije bio rad kavzi. Ali je bila rada gospođica Dama. A čitava njena pojava odisala je, za Čakija permanentnim stavom, stop i odbij. Nakon nekoliko uzaludnih pokušaja nesrećni Čačanin je odbijanje shvatio kao aksiom, te se više nije približavao njenom stolu.
Deo drugi
Nedelju, dve kasnije u bašti poznatog hotela, Čaki je video Damu, ali se posramljen ranijom serijom fejlova, nije usudio da ponovo priđe. Okretao se nervozno, cupkao i pio kafu za kafom ne bi li mu se u stanju kofeinskog šoka ukazala taktika za osvajanje te lepotice. U jednom momentu, u lokal je ušao Dragan Nikolić, a Dama i njene manje lepe prijateljice su oduševljeno zapljeskale. I tad je Čakiju sinulo.
Strpljivo je sačekao da Gaga Nikolić pođe u toalet, a onda je i on pošao za njim. Tamo, gde i car ide peške, prišao mu je i predstavio se, objasnivši mu čitavu situaciju. Zamolio je Gagu da mu, kad se vrate u lokal, priđe za sto i da ga pozdravi kao starog prijatelja, ne bi li to dotična videla i promenila “ploču”. Poznatom glumcu je isprva sve bilo čudno, ali budući da je Gaga bio mangup starog kova, pristao je.
Prvo je iz toaleta izašao Čaki, a nedugo zatim Gaga. Kad je prolazio pored Čakijevog stola uzviknuo je s oduševljenjem:
Čaki, čoveče! Pa gde si ti sto godina! Nismo se videli još od…
U restoranu je istog trena zavladao muk. Svi pogledi bili su uprti na Čakijev sto. Gaga Nikolić je šmekerski seo, pozvao piće i krenuo u živ razgovor sa Čakijem, o “starim, dobrim vremenima”. Devojke su bile oduševljene, a najviše od svih, pogađate već – Frau Nedodirljiva. Odjednom je, na bazi svežih informacija o Čakiju, shvatila da on možda i nije baš tako bezvredan. Ako valja jednom Draganu Nikoliću, valjda će i njoj valjati? Možda se, na kraju krajeva, iza krastave žabe od tog seljačkog naglaska krije princ koji će je usrećiti?
Iako je Čaki insistirao, glumac nije dozvolio da mu “stari prijatelj” plati piće, pa je podmirio račun. Popričali su, a onda je Gaga otišao svojim poslom a za Čakijev sto je prešla Dama, lično. Epilog čitave priče nije teško zamisliti.
Nakon dvadesetak dana smucanja po skupim hotelima, Čakiju je lepotica dosadila, pa ju je ostavio. To se poklopilo sa njegovim odlaskom na prinudni odmor u Zabelu, ali o tom događaju drugom prilikom.
Poznatog glumca Čaki nije ponovo video. Nakon Gagine smrti, odneo je venac na njegov grob, a nedugo zatim se i on preselio Bogu na istinu. Za njim su ostale karijera gradskog mangupa i ova priča.
O jednom još većem mangupu, Draganu Gagi Nikoliću.
