Upao sam u klasičan stereotip: zgadio mi se moj bračni život. Dvoje dece, svađe, svaki dan ista dešavanja, umorna i večito ljuta žena....
Odlučio sam da sve ostavim i da krenem dalje. Našao sam potencijalnu ljubavnicu: nova koleginica u našoj firmi. Mlada, vesela, zgodna, bezbrižna... Osveženje!
Počeo sam da "oblećem" oko nje. Vodio je u kafić, na ručak, šalio se stalno i td. Supruzi sam servirao klasične izgovore: pao server, zaglavio na sastanku i td.
I kao rezultat meseci "udvaranja", devojka je obećala seks. Dogovor je bio da te subode dođem kod nje u kuću. Do tada me nikad nije zvala kod sebe.
Vratio sam se kući ranije: srećan, dok su mi hormoni divljali kao kod tinejdžera. Mozak sa isključio. Ovih dana sam razmišljao drugim delom tela....
Kod kuće ista scena uvek: supruga umorna, deca uredno smeštena u kreveta.
Nemoguće je nešto sakriti od žene. One ti pročitaju sve sa lica kao profesionalci. Tako je moja Marina odmah primetila da sam zadovoljan, poput mačke koja se dočepala komada slanine.
Nije me bilo briga što ona, izgleda sve primećuje. Međutim, Marina nije ništa prokomentarisala, već je jednostavno rekla da pada od umora i nakon što je oprala suđe, otišla je u sobu da spava.
Prosto nisam mogao da dočekam tu subotu. Srećan sam maštao o tom događaju koji samo što se nije desio...
Istuširao sam se i otišao u spavaću sobu. Sačekala me sledeća slika: Marina spava potpuno obučena, kose rasčupane sa razmazanom šminkom na licu. Pored kreveta je stajala naša fotografija sa svadbe.
Na njoj Marina prelepa, mlada, srećna... Ni nalik ovoj ženi što leži sada pored mene. Do mozga mi dopre misao: Šta joj se desilo?
Polako mi je počelo navirati sećanje o njoj kao trudnici, kao mladoj majci, ženi koja je žrtvovala svoju karijeru zbog dece, ženi koja svaki dan kuva i čisti, slaže i pegla brda odeće....
Uporedio sam je sa mladom koleginicom. Shvatio sam da je Marina bila baš takva pre braka, dece i mene ovakvog debila...
"Šta ja to radim? Da ostavim ženu zbog ljubavnice? Da upropastim deci detinjstvo?!?!"
Odjednom me oblije hladan znoj. Grozničavo sam počeo da razmišljam šta da radim, kako sve to da popravim...
Čim je svanulo pozvao sam majku sa molbom da deca tokom vikenda budu kod nje. Ona je odmah pristala.
Otrčao sam do pekare i kupio doručak, probudio sam decu, obukao ih i spremio za školu i vrtić. Marina je i dalje spavala - preumorna.
Javio sam na poslu da sam bolestan, pa sam probudio Marinu, skuvao nam kafu i postavio doručak. Gledala me zbunjeno. Sve sam joj priznao. Slušala me pažljivo.. Odlučili smo da više vremenab
Prekinuo sam svaki kontakt sa ljubavnicom. Bilo je teško, nekoliko puta sam menjao broj telefona, ali je na kraju odustala od mene...
Moja Marina je opet bila ona stara. A znate onu izreku: Srećna žena, srećna porodica? E, tako je ovih dana kod nas u kući!
