Konfučije (pravo ime Kung Čiju) bio je običan čovek, ali njegovo učenje često nazivaju religijom. Iako pitanja bogoslovije i teologije za konfučijanstvo nisu uopšte važni. Celokupno učenje se zasniva na moralu, etici i principima međusobne interakcije ljudi. On je bio jedan od prvih koji je predložio ideju visokomoralnog harmoničnog drustva. Zlatno pravilo njegove etike zvučalo bi ovako:
"Nikada ne čini drugome ono, što ne bi želio da drugi učine tebi".
Njegovo učenje je bilo opšteprihvaćeno, gotovo kao ideološka norma na nivou države, a ostalo je popularno skoro 20 vekova.
Njegove su misli jednostavne i razumljive svakom čoveku – verovatno zato deluju inspirativno:
Sreća – to je kada te razumeju, velika sreća – kada te vole, ogromna sreća – kada voliš ti.
Priroda nam je dala po dva oka i po dva uha, a samo jedan jezik, da bismo mogli više gledati i slušati a manje govoriti, jer se nikad ne može reći toliko mudrosti koliko se može prećutati gluposti.
Najteže je imati posla sa ženama i malim ljudima. Ako im se približiš, prestaju biti čedni, ako ih držiš podalje od sebe, postaju kivni.