Radmila Savićević je ovog dasu volela kao Boga, a sve ostavljala bez teksta zbog ponašanja prema svekrvi: Kad je umrla, on je ponavljao samo 1 rečenicu

Neki je pamte kao čuvenu Risku iz "Srećnih ljudi", drugi kao opasnu Violetu iz "Kamiondžija", takođe je imala i maestralnu ulogu u "Boljem životu", "Vrućem vetru", "Porodičnom blagu"...Naime, reč je o nenadmašnoj Radmili Savićević čiji je najveći dar bio to što gledaoci nisu imali osećaj kada je gledaju u serijama ili na filmskom platnu da bilo šta glumi.

Upravo u Kruševcu, na korzou, kao veoma mlada devojka upoznala je godinu dana starijeg zubnog tehničara Božidara Savićevića i bila je to ljubav na prvi progled. Uskoro su se venčali, a “bata Boža” je postao “njen čovek” kako ga je Rada uvek oslovljavala.

I Božidar je 1948. počeo da se bavi glumom pridruživši se Radmili koja je igrala još tokom Drugog svetskog rata i tako je ostalo tokom celog života – gde je išla ona, išao je i on.

"Otići iz svog rodnog grada, ostaviti svoje majke, svoje kuće, mi smo bili izvor zarade koja je njima omogućavala da svoje dane bolje prožive. To je bilo strašno. Mi smo otišli. Ljubiša RužIć je ponudio mom čoveku da dođemo u Niš. Nismo imali stan, ništa. Glumci su u svim varijantama bili sirotinja. Ali, ne žalim se. Ja sam svoj život živela onako kako sam htela", sećala se Radmila godinama kasnije.

"Izuzetno lep čovek"

Opisujući “svog čoveka” Radmila je za Božidara govorila da je “izuzetno lep čovek”. Kolege i prijatelji pričali su i da je znala da bude jako ljubomorna.

Novinarka Nataša Mijušković, kojoj je glumica bila ujna, u knjizi o Radmili Savićević “Prva i poslednja” opisala je kako je to izgledalo.

"Sećam se kad mi je pričao kako je Rada sekla kulise u Niškom pozorištu jer je u to vreme bila veoma ljubomorna. On je bio popularan i lep glumac, igrali su zajedno u mnogim predstavama, ali kad bi Boža imao scenu s nekom mladom i lepom koleginicom, ujna bi probušila kulise i gledala šta radi na sceni, pa bi mu posle predstave prebacivala kako je mogao malo manje da steže u zagrljaj tu partnerku. Doduše, po njenoj verziji, samo je razmicala kulise, ali on je tvrdio da je pravila rupe na njima kako bi imala bolji pogled na scenu. Bila je neverovatno duhovita, imala je veoma dobro pamćenje i baš je bila, što bi u Crnoj Gori rekli: žena čo’ek. Žena laf!", ispričala je novinarka.

Ipak, ako je Radmila i bila ljubomorna, Božidar joj to nikada nije uzeo “za zlo”. Živeli su u skladnom i stabilnom braku, a jedina senka nad njihovom srećom bila je činjenica da nisu imali dece. Tako se, glumica koja je slavu stekla ulogama majki i baka, nikada nije ostvarila kao roditelj. Da to nadomeste, Radmila i Božidar svu decu su voleli kao da su njihova. 

Kako se Radmila Savićević slagala sa svekrom i svekrvom?

Radmila je uvek isticala da je muž svetinja i da mora da se poštuje, kao i njena porodica.

– Mnogi su je pitali kako je moguće da ta ljubav traje pedeset godina, istim intenzitetom, a ona je govorila: "Muž je svetinja i mora da se poštuje. Lako je razvesti se, ali je velika stvar sačuvati brak". Teča je bio iz patrijarhalne crnogorske porodice, a tetka Rada je jako cenila svekra i svekrvu, jer je tako vaspitana. Boža je bio mnogo vezan za nju, uzvraćao joj je pažnju i ljubav - pričala je Radina rođaka, ističući da su vladali harmonični odnosi.

Božidar Savićević je bio slabog zdravlja, zbog čega se rano penzionisao, a ona je bdila nad njim i pomogla mu da dočeka starost. Kada je preminula 2001. godine, neutešni Božidar ponavljao je samo jedno: "Kako ću ja bez moje Rade?" Nadživeo ju je tek godinu dana.