Jedna od najvećih srpskih i jugoslovenskih glumica svih vremena, Radmila Savićević, napustila nas je pre 24 godine, 8. novembra 2001. godine. Iza sebe je ostavila bezbroj anegdota i čuvenih replika koje i danas citiramo.
Ulogom Riske u obeležila je kultnu seriju "Srećni ljudi" koja se i danas emituje.
Rođena je 1926. u Kruševcu, kao Radmila Milenković. Majka Cana je bila samohrana krojačica, a osim Radmile imala je i dva sina. Jednom prilikom, glumica je istakla da je je svoj optimizam i vedar duh nasledila upravo od nje.
- Optimizam nosim u sebi i nasledila sam ga verovatno od majke. Smeh je sreća, zdravlje i svim ljudima bih preporučila da se smeju kad im je najteže. Ispričaću vam nešto... Bila sam mlada, tek sam se udala. Moja svekrva Ljubica, prostirala je veš koji je sama oprala. Zimsko vreme, sneg, konopac se pokida i sve pade. A ona je stajala i smejala se. A morala je sve iz početka da uradi. Eto, to su iskustva, koja se valjda i godinama stiču i nose u sebi - rekla je glumica za Blic davne 1997. godine.
Iako odrasla sa jednim roditeljem,a u kući je "bila gužva", Rada je imala srećno i bezbrižno detinjstvo, a gluma je privlači od najranijeg detinjstva.
- Osim putera i šljiva, volela sam da se igram pozorišta, volela sam da se bijem sa dečacima, da pravim "kostime". Recimo, jednoga dana sam uzela od mame veliki komad prave svile i stuštila se u dvorište, otvorila vrata od obora i isterala "tamnošnje" prase. Zatim sam okačila svilu i, pozorište je bilo gotovo... Bilo je tu i baleta i komedija i tragedija, u haljinama od papira i krunama "od zlata". (Male novine, Sarajevo, 22. 2. 1981.)
- Nisu me privlačile uloge kaćiperki i vrtirepki. Nekako sam uvek volela da igram zrele žene, žene pune životnog iskustva koje nešto mogu da pruže, koje znaju šta je to... živeti život - rekla je Rada jednom prilikom, kao i:
- Nikad nisam umela da budem dama. Ni u svom repertoaru nisam igrala uloge nekih gospoja. Uvek sam imala uloge koje su zahtevale najkraći, ali zato najteži put do gledaoca.“ (Glas, Banja Luka, 18. 5.1985.)
- Ljudi koji me ovako znaju misle da sam ja kompletna domaćica. Međutim, moram da ti odam jednu malu tajnu: ja uopšte ne znam da mesim. I strašno sam se namučila za Novu godinu. Ja sam jednu tortu mesila šest, sedam sati i došlo mi je da je bacim kroz prozor jer je to strašno komplikovano za mene. Sve što mora da se meri – ja to brate kad kuvam radim sve od oka, po ukusu, sasvim... nekako drukčije, tu sam na svom terenu. (TV novosti, 8. 3. 1974.)
Ljubav za ceo život
Kao veoma mlada devojka upoznala je godinu dana starijeg zubnog tehničara Božidara Savićevića i bila je to ljubav na prvi progled. Uskoro su se venčali, a "bata Boža" je postao "njen čovek" kako ga je Rada uvek oslovljavala.
I Božidar je 1948. počeo da se bavi glumom pridruživši se Radmili koja je igrala još tokom Drugog svetskog rata i tako je ostalo tokom celog života – gde je išla ona, išao je i on. Božidar i Radmila glumili su prvo u Kruševcu, pa u Nišu i na kraju u Beogradu.
Opisujući "svog čoveka" Radmila je za Božidara govorila da je "izuzetno lep čovek". Kolege i prijatelji pričali su i da je znala da bude jako ljubomorna. Novinarka Nataša Mijušković, kojoj je glumica bila ujna, u knjizi o Radmili Savićević "Prva i poslednja" opisala je kako je to izgledalo.
"Znam s koliko je ljubavi brinula o njemu pošto se prilično mlad razboleo, koliko je bdela nad njim i njegovim zdravljem. Samo zahvaljujući njoj, Boža je dočekao lepe godine. Sećam se kad mi je pričao kako je Rada sekla kulise u Niškom pozorištu jer je u to vreme bila veoma ljubomorna. On je bio popularan i lep glumac, igrali su zajedno u mnogim predstavama, ali kad bi Boža imao scenu s nekom mladom i lepom koleginicom, ujna bi probušila kulise i gledala šta radi na sceni, pa bi mu posle predstave prebacivala kako je mogao malo manje da steže u zagrljaj tu partnerku. Doduše, po njenoj verziji, samo je razmicala kulise, ali on je tvrdio da je pravila rupe na njima kako bi imala bolji pogled na scenu. Bila je neverovatno duhovita, imala je veoma dobro pamćenje i baš je bila, što bi u Crnoj Gori rekli - žena čo’ek. Žena laf! Jednom prilikom još kao devojčica vraćala sam se s njima iz Novog Sada za Beograd, nešto me je bolela glava, pa sam bila neraspoložena, a oni su, da bi mi olakšali put, odglumili celu Zonu Zamfirovu. Boža je vozio i govorio sve muške uloge, a Rada je sedela pored njega i glumila ženske. Umeli su ljudima da prirede neočekivana i originalna iznenađenja", ispričalaje Nataša u svojoj knjizi.
Ipak, ako je Radmila i bila ljubomorna, Božidar joj to nikada nije uzeo "za zlo". Živeli su u skladnom i stabilnom braku, a jedina senka nad njihovom srećom bila je činjenica da nisu imali dece. Tako se, glumica koja je slavu stekla ulogama majki i baka, nikada nije ostvarila kao roditelj. Da to nadomeste, Radmila i Božidar svu decu su voleli kao da su njihova.
Radmila i Božidar živeli u harmoničnom braku "dok ih smrt nije rastavila". Ispostavilo se – Radmilina.
U intervjuu 1992. godine za emisiju "Veče sa zvezdama" Radmila Savićević vidno potrešena događajima početkom devedesetih koji će ubrzo eskalirati rekla je: "Kad bi samo rekli - pet dana neću nikoga da mrzim, sve bi bilo bolje", rekla je kroz suze glumica.
