6 stvari koje ne treba raditi za muža: Što se više trudiš, on te sve manje ceni

Znate onaj osećaj kada se polomite oko drugih ljudi, vama najbližih i ništa. Vaš trud i rad kao da je za njih nešto što samo tako "pada s neba". 

I što duže ovo traje, to je ženi teže da povrati poštovanje bez slomova i gorkih žalbi.

6 navika koje pretvaraju ženu u roba i koje nikako ne treba da radite za svog muža:

• Udobnost bez cene pretvara ljubav u uslugu

Udobna žena se često ponosi time što nije dosadna ili izaziva dramu. Ona unapred razmišlja o tome kako da stvari popravi, kako da izbegne stresiranje drugih, kako da izbegne uvredu drugih i kako da predvidi njihovo raspoloženje.

Muž koji ima ovakvu ženu se postepeno opušta, jer je u blizini ima osobu koja je sigurna. 

Navika prihvatanja bez davanja se brzo formira.

U početku, čovek zahvaljuje, zatim zahvalnost postaje retka, a onda se javlja iritacija na bilo kakve zahteve, jer je „sve bilo u redu pre“. Tako se pogodnost neprimetno pretvara u pravilo, a pravilo u nedostatak poštovanja.

Intimnost odraslih zavisi od ravnoteže. Ako žena stalno preteruje, ravnoteža se narušava jer muškarac gubi potrebu da ulaže. Veza počinje da funkcioniše na jednom gasu, a žena postepeno pregoreva i postaje gruba tamo gde je nekada bila nežna.

• Ćuti i guta sve što je tišti

Mnogi tolerišu ovaj nezgodan format iz straha od gubitka veze. Žena ćuti, osmehuje se i radi svoje uobičajene stvari, ali u sebi guta iritaciju i negodovanje. Muškarac u ovoj situaciji shvata jednostavnu istinu: ako je sve spolja mirno, to znači da je ona zadovoljna time.

Problem je u tome što tišina ne leči; ona gnoji. Nagomilano ogorčenje zatim eruptira u trenutku koji čovek doživljava kao iznenadnu eksploziju. Ne razume zašto je juče „sve bilo u redu“, a danas počinju žalbe i suze.

Mnogo je bezbednije progovoriti rano, pre nego što emocije postanu previše. Razgovor funkcioniše samo kada je konkretan, a ne optužujući, pa je važnije izneti činjenice i jasan problem. Ako žena ćuti godinama, muškarac se navikne na njenu tišinu, kao i na njenu zabrinutost.

• Ljubav se ne može zaslužiti napornim radom i strpljenjem
  .

Postoji način razmišljanja koji zvuči ljubazno, ali uništava ravnotežu. Žena misli da će je muškarac sigurno ceniti i bolje se prema njoj ophoditi ako se više potrudi. Ova logika često potiče iz detinjstva, gde su ljubav i odobravanje dolazili zbog korisnosti i praktičnosti.

U vezama odraslih, to funkcioniše drugačije. Muškarci prihvataju ono što je dato i retko razmatraju skriveni unutrašnji rezultat jer se o njemu ne govori niti se o njemu dogovara. Žena se trudi, a onda se ljuti što nije cenjena, iako muškarac veruje da je to bila njena inicijativa.

Strpljenje takođe ima svoje granice, čak i ako je žena veoma mirna. Ako stalno radi više nego što dobija, u njoj raste osećaj nepravde. U nekom trenutku počinje da mrzi ne samo muškarca već i sebe, jer je predugo prihvatala ovu neravnotežu.

• Uloga „majke“ ubija poštovanje brže nego što mislite.

Podrška i majčinstvo su slični samo površno. Podrška održava muškarca zrelim jer on sam donosi odluke, snosi posledice i izražava se. Majčinstvo uklanja potrebu da muškarac odraste jer žena sve kontroliše, podseća, spasava i organizuje.

U početku se čovek oseća prijatno jer je okružen redom i brigom. Zatim se oseća skučeno jer ga neko vodi za ruku, što potkopava njegov osećaj slobode i odgovornosti.

Kao rezultat toga, on ili postaje infantilan i pasivan, ili počinje da ga iritira žena koja se „previše upliće“, iako je on sam navikao da se ona upliće.

Žena u ulozi majke takođe brzo pregoreva. Ona se ne odmara jer stalno održava sistem, a sistem stalno zahteva njenu pažnju. U braku je manje flerta i poštovanja, jer veza počinje da liči na kućni projekat, gde žena vodi, a muškarac izveštava.

• „Sve odjednom“ vas pretvara u senku koja ne govori

Uobičajena priča počinje lepo. Žena želi da pokaže da je ozbiljna, pouzdana i brižna, pa se trudi da brine o mužu.

Ona kuva, planira, prilagođava se rasporedu, brine o kućnim poslovima, podržava emocionalno, a ponekad i finansijski.

Ako muškarac nije pitao, ne razume uvek vrednost tog doprinosa. Navikne se na ovaj nivo uključenosti i počinje da misli da tako treba da bude, jer je tako bilo od početka. Tada žena postaje povređena jer se njeni napori doživljavaju kao pozadinska buka, a njeni zahtevi se vide kao hirovi.

Zdrava briga raste sa intimnošću, a ne daje se unapred, jer udvaranja često slabe. Muškarac počinje da misli da je veza već osigurana i da može biti miran. U međuvremenu, žena se pretvara da je dobro, ali u sebi se tiho oseća iskorišćenom.

• Granice funkcionišu samo ako se pobunite - misli žena

Mnoge žene misle da granice podrazumevaju glasne ultimatume i svađe. U stvarnosti, granice često deluju dosadno, ali dosada je ono što najbolje funkcioniše. To je mirno razumevanje šta je prihvatljivo i spremnost da se ne nastavi kontakt na neprikladan način.

Ako žena kaže: „Ne osećam se prijatno“, ali nastavi da to toleriše, muškarac brzo shvata da se ništa neće promeniti. Možda to čak ni ne radi svesno; njegova psiha se jednostavno navikava na nedostatak posledica. Stoga se granice ne uspostavljaju rečima, već ponavljanim postupcima.

Posledice ne bi trebalo da budu dramatične. Dovoljno je prekinuti razgovore kada je neko grub, izbegavati sastanke u poslednjem trenutku, izbegavati izvlačenje razgovora iz tišine i izbegavati izvinjavanje za svoje želje.

Čovek počinje da ceni ne iz straha, već zato što vidi da je pored njega osoba koja poštuje samu sebe.

Čovek ne bi trebalo da postane centar celog sistema

Raskid se često dešava tiho, bez ikakvih grandioznih obećanja. Žena počinje da otkazuje planove, prilagođava raspoloženje njegovim porukama i drži telefon u blizini kao izvor utehe.

Ona počinje da oseća anksioznost tokom pauza i pokušava da ih popuni sopstvenim naporima.

Muškarac se zbog toga oseća pritisnutim, čak i ako žena pokušava da bude nežna. On razume da se od njega očekuje stalna stabilnost jer je postao glavni izvor smisla.

Nekim muškarcima ovo laska, ali većini to deluje pomalo preplavljujuće jer veza počinje da se oseća kao obaveza.

Ženska otpornost se manifestuje u činjenici da ima život i van svoje veze. Ona ima aktivnosti, interesovanja, prijatelje, planove i naviku da se oslanja na sebe, a ne na reakcije drugih. Sa takvom ženom, muškarcu je lakše da izrazi svoje želje jer ga ne sputava anksioznost.

Kako vratiti vrednost

Često se čini kao da morate da se „ohladite“ da biste naterali muškarca da vam se udvara. Ovo je loša strategija, jer se hladnoća radi efekta brzo pretvara u igru, a igre su iscrpljujuće za obe strane. Mnogo efikasnija strategija je povratak normalnoj ravnoteži, gde žena prestaje da obavlja posao za obe strane.

Prvi korak je da prestanete da pokušavate da prekinete vezu po svaku cenu. Ako muškarac ne šalje poruke, niti ponude ili nije zainteresovan, žena nije obavezna da preuzme inicijativu da spase vezu.

Ovo nije osveta niti manipulacija, već iskren test da li čovek ima želju da ulaže u vezu ili ne.

Drugi korak je prestanak umanjivanja onoga što je važno. Ako se žena oseća neprijatno, ona o tome govori mirno i konkretno, bez dugih monologa i optužbi. Zatim traži promene, jer promena pokazuje poštovanje.

Treći korak je da povratite svoje pravo na izbor. Žena ne mora da se oseća udobno da bi bila voljena, niti mora da toleriše teško okruženje. Ako muškarac vidi da žena zna kako da izbegne neprijatne situacije, počinje da joj obraća više pažnje jer razume vrednost njenog prisustva.