Radić sa Kosova je pored svoje žive žene, doveo drugu da mu rodi sina Miloja: Živeli su svi pod istim krovom, a kad je umro, celo selo je znalo istinu

Dok su tragali za pričama koje su gotovo nestale iz kolektivnog pamćenja, novinari emisije Exploziv i TV Prva došli su do jednog od najneobičnijih i najdirljivijih svedočanstava o porodičnom životu u prošlosti Srbije. Na prostoru Kosova i Metohije, ali i u pojedinim ruralnim krajevima zemlje, otkrili su potomke žena poznatih kao podruge – druge supruge u istom domaćinstvu, koje su decenijama igrale ključnu ulogu u opstanku porodice, očuvanju doma i vaspitanju dece.

Ko su bile podruge i zašto su postojale

Podruga je bila druga žena u domaćinstvu, najčešće dovođena u porodicu u situacijama kada prva supruga nije mogla da ima decu ili kada su porodične i ekonomske okolnosti zahtevale dodatnu žensku ruku u kući. Ovaj aranžman nije podrazumevao haotičan ili skriven odnos, već je često bio dogovoren i prihvaćen od svih strana, uključujući i prvu suprugu.

Prema svedočenjima i istraživanjima, u hrišćanskom svetu ovakav model gotovo da nije postojao u formalnom obliku, ali je na Kosovu i Metohiji bio prisutan sve do osamdesetih godina prošlog veka. Ključna razlika u odnosu na savremene predstave jeste to što se ovde nije radilo o ljubavnom trouglu, već o zajednici dve žene okrenute istom cilju – porodici.

Porodica sa dve majke, svedočenje Miloja Radića

Jedan od ljudi koji je odrastao u takvoj zajednici je Miloje Radić, iz sela Dren. Njegovo detinjstvo obeležile su dve žene koje je podjednako smatrao majkama – biološka majka i maćeha.

„Moj otac je umro 1991. godine, a moja majka i maćeha ostale su zajedno da žive do kraja života. Smatrao sam ih obe majkama. Jednu sam zvao ‘mama’, dok sam svoju rođenu majku oslovljavao njenim imenom – kako je ona insistirala“, priča Miloje.

Ovaj neobičan dogovor bio je rezultat unutrašnje ravnoteže i poštovanja u kući. Iako nije bio uobičajen, u njihovom domu bio je potpuno prirodan i bez konflikta.

Žena koja je spojila porodicu

Miloje otkriva i jedan iznenađujući detalj – upravo je njegova maćeha bila ta koja je insistirala da njegov otac pronađe i oženi njegovu biološku majku.

„Možda se moj otac nikada ne bi ni oženio mojom majkom da nije bilo nje. Poslušao ju je, i tako je nastala naša porodica“, kaže on.

Kao dete, Miloje nije primećivao ništa neobično u takvom životu. Tek kasnije, kroz kontakt sa spoljnim svetom, shvatio je koliko je njegov porodični model bio redak i drugačiji.

Kako su deca doživljavala život sa dve majke

Još jedan potomak podruga svedočio je o odrastanju u porodici sa dve žene koje su ravnopravno učestvovale u vaspitanju dece.

„Maćeha nas je više izdržavala nego majka kada smo bili mali. Bila je stalno uz nas, štitila nas je, brinula o nama. Zvali smo je ‘nana’. Nikada nam niko nije rekao da ona nije naša majka“, priseća se on.

U takvim porodicama deca često nisu pravila razliku između „prve“ i „druge“ žene. Emocionalna bliskost, briga i prisutnost bile su važnije od biološke veze.

Književni i društveni pogled na fenomen podruga

Spisateljica Nataša Terzić, autorka romana „Podruga“, dodatno je rasvetlila ovaj fenomen iz sociološkog i emotivnog ugla.

„Ta žena se nije odrekla svoje ljubavi, ako se odrekla muža. Prva žena ostaje u kući, ali ne više u svojstvu supruge. Brak se rastavlja u crkvi, ali ona ostaje socijalno zbrinuta“, objašnjava Terzić.

Podruga nije bila suparnica, već saveznik. Obe žene su bile usmerene ka istom cilju – podizanju dece i očuvanju domaćinstva, bez rivalstva kakvo bismo danas očekivali.

Priča Petkane Filipović

Jedna od najpotresnijih ispovesti dolazi od Petkane Filipović, žene koja se smatra poslednjom živom podrugom u Srbiji. Slepa od rođenja, udala se sa 28 godina za čoveka duplo starijeg od sebe, već oženjenog, nakon zajedničkog dogovora u kafani.

„Nisam bila ljubomorna. Nisam osećala veliku ljubav, ali ni mržnju. Ona je uvek imala status supruge, čak i kada sam ja rodila decu“, kaže Petkana.

Deca su i nju i prvu ženu zvala „nana“, a njihova zajednica ostala je stabilna do kraja života. Petkana sa blagim humorom govori o tome da su muž i prva žena sahranjeni jedno pored drugog, a da za nju postoji mesto pored njih.

Tradicija koja je nestala, ali svedočenja ostaju

Danas, u savremenom društvu koje insistira na individualizmu i ličnoj sreći, ovakav model porodičnog života gotovo da ne postoji. Ipak, priče o podrugama ostaju dragoceni dokument jednog vremena u kojem su solidarnost, dogovor i zajedništvo imali drugačije značenje.

Ekipa emisije Exploziv nastavlja da istražuje sudbine potomaka ovih žena, otkrivajući slojeve istorije koje smo skoro zaboravili – ali koje svedoče o izuzetnoj snazi, prilagodljivosti i žrtvi žena u prošlim vremenima.

Stil / Exploziv i TV Prva