Marina je odlučila da svoj život poveže sa Indijom nakon boravka u Evropi. Njena priča pokazuje kako ljubav, kultura i tradicija mogu oblikovati život jedne mlade žene u potpuno drugačijem svetu.
Venčanje iz snova… i prvi izazovi
Marina se udala u rodnom gradu svog muža, a ceremonija je ličila na filmsku scenu: ulice su bile prekrivene girlandama, muzika je svirala tri dana, a mlada je bila obasuta ukrasima.
"Osećala sam se kao da počinje novi život", priseća se Marina.
Međutim, vrućina je ubrzo postala nepodnošljiva. Klima-uređaj je radio kao ventilator na baterije, a tokom kišne sezone uopšte nije mogla da izađe iz kuće – voda je bila do kolena, ulice su se pretvarale u reke, a život je ličio na karantin.
Novi život u tuđem svetu
Ubrzo je Marina shvatila da je "udata žena" u njihovoj zajednici praktično zatvorenik. Svakim njenim korakom su se bavile svekrva i muževe sestre. Posao, kupovina, pa čak i odeća – sve je moralo biti "pristojno". Marina je bila zatvorena u krugu "doma – hrama – rođaka u poseti", sedeći ćutke jer jedva da je govorila lokalni jezik.
Dosada je bila gora od vrućine. Sati su prolazili zureći u plafon dok nije pronašla utehu na internetu: filmovi, razgovori sa prijateljima i njen blog, gde je pisala o teškoćama života stranaca u indijskoj porodici. "Moj muž nije voleo što sam stalno na telefonu, ali bez toga sam se osećala kao zatvorenik", priznaje Marina.
Preseljenje u veliki grad i novi početak
Dve godine kasnije, Marina je insistirala da se preseli u veći grad. Tamo je pronašla posao kao nastavnica ruskog jezika. Plata je bila mala, ali konačno je mogla da oseti slobodu i svež vazduh. "U Indiji žena mora ili da se pokori ili da pronađe način da se snađe. Ja sam izabrala ovo drugo", smeje se Marina.
Ljubav koja je odvela do Indije
"Sve je odlučio moj susret sa Sašom – mojim budućim mužem. U trenutku kada smo se upoznali, ja sam se već dve godine interesovala za Indiju, a on je tamo živeo oko šest godina. Došla sam kod njega kao učenica, a postala – supruga", priseća se Marina.
Ona je težila Indiji zbog znanja: "Sve što sam znala o toj zemlji bilo je da tamo postoje mudraci, jogiji i veliki mistici. Silno sam želela da se prosvetlim."
Napravili su pasoše i odleteli u Indiju, a Marina je pre odlaska upoznala Sašu sa svojim roditeljima, koji su bili oprezni, iako tada nisu planirali da tamo ostanu zauvek.
Prvi utisci u Šrirangapatni
Marina i Saša su došli u mali grad Šrirangapatna, na jugu Indije, u državi Karnataka. "Odmah sam se našla u tradicionalnoj Indiji, gde stanovnici ujutro i uveče posećuju hramove, žene nose sarije, a život je jednostavan i nenametljiv", kaže Marina.
U početku je bila u blagom šoku. Nedostatak udobnosti i insekti u kući nisu bili ono o čemu je sanjala. Ali, kako kaže, svi koji dolaze u Indiju radi duhovnog znanja prolaze „proveru“ kroz uslove života – ili prihvatiš sve kako jeste, ili… i svako ima svoju priču.
Pošto je Saša već živeo u Indiji, smestili su se kod poznatih ljudi, u porodici bramina. "Odnosi su bili gotovo porodični, a sa susedima smo se takođe sprijateljili", dodaje Marina.
Put ka vedskoj mudrosti
Saša proučava vedsko znanje više od 20 godina. Vede su najstariji sveti spisi hinduizma, a Indija je njihova postojbina u najčistijem obliku, pa je to bio razlog zašto je izabrao ovu zemlju za život i učenje.
"U suštini, nije mi bilo teško da prihvatim njegovu veru. Kada smo se upoznali, već sam proučavala astrologiju, a po njegovoj preporuci sam u Rusiji naučila transcendentalnu meditaciju, koju i danas praktikujem", objašnjava Marina.
Što se hinduizma tiče, to je duboka tema, ali ona priznaje: „Zvanično smo hinduisti, što nam uveliko olakšava život u Indiji. Ono čime se moj muž bavi meni je blisko – to nije nešto odvojeno od njega, to je deo njega samog.“
Marina je uspela da se prilagodi izazovima života u dalekoj kulturi, balansirajući između tradicionalnih očekivanja i lične slobode. Njena priča je primer kako ljubav, strpljenje i otvorenost mogu transformisati život, čak i u zemlji koja je na prvi pogled potpuno drugačija.
