Ova dirljiva priča o uspomenama, slučajnosti i veri u život pokazuje da neke stvari, koliko god bile duboko izgubljene – u vodi, vremenu ili zaboravu – uvek pronađu put nazad do srca onih kojima pripadaju.
Bilo je to vrelo leto ranih sedamdesetih. Auli Ranta plivala je sa porodicom u finskom jezeru Jämijärvi, nedugo nakon što se udala za svoju ljubav iz mladosti – Jukku. Bili su srećni, zaljubljeni, tek na početku zajedničkog života. U tom trenutku radosti, Auli nije ni primetila da su joj burma i verenički prsten skliznuli s ruke i nestali u dubinama jezera. Taj gubitak ih je rastužio – deo simbola njihove ljubavi ostao je zauvek pod vodom.
Ali ono što su izgubili tog dana nije oslabilo njihovu vezu. Naprotiv – brak je opstao, a njihova ljubav je trajala i rasla kroz godine. Pedeset sedam godina kasnije, i dalje su bili zajedno. Prstenje, međutim, nikada nije pronađeno... sve do nedavno.
"Mislila sam da su zauvek izgubljeni"
Decenije su prolazile, a Auli je često pomišljala na te prstenove. Bile su to više emocije nego materijalne vrednosti – jer, kako kaže, “taj zlatni obruč je čuvao sećanja na dan kad sam postala njegova.”
I taman kada je mislila da ih nikada više neće videti, naišla je na članak o dvojici ronilaca – Kristoferu Hokkanenu i Akiju Korhonenu – koji iz hobija pronalaze izgubljene predmete u jezerima širom Finske. Pomislila je: „Zašto da ne probam?“ Kontaktirala ih je, i oni su, bez mnogo razmišljanja, odlučili da zaron u njeno sećanje postane njihova sledeća misija.
Čudo iz dubine
Kristofer i Aki stigli su do jezera krajem juna. Auli im je pokazala mesto gde je, nekada davno, uplivala kao mlada nevesta. Nisu očekivali previše – pedeset godina je mnogo, a voda ne zaboravlja lako. Ali onda se dogodilo nešto neočekivano.
Nakon nekoliko razočaravajućih pokušaja, dok su sunčevi zraci probijali površinu, jedan zlatni obruč zasijao je na dlanu ronilaca. „Bio sam presrećan – jedno od najlepših pronalaženja do sada“, rekao je Kristofer. Ubrzo su pronašli i drugi prsten.
Auli nije znala da joj se menja život
Kada su izašli iz vode, nisu joj odmah otkrili šta su pronašli. „Delovali su ozbiljno, pomislila sam da nisu ništa našli“, rekla je Auli. Ali onda su joj pokazali dva prstena, i ona je zanemela. „To je bio srećan dan. Srećan trenutak. Posebno jer je prošlo toliko godina“, dodala je kroz suze.
Nije kraj – ovo je misija ljubavi
Kristofer i Aki već pet godina zajedno tragaju za izgubljenim predmetima. Okupljaju mrežu entuzijasta koji žele da dokažu da ništa nije zauvek izgubljeno. Naplaćuju samo osnovne troškove, i kažu – za radost koju donose, vredelo bi i da ništa ne uzmu.
„Najčešće tražimo prstenje. Ljudi ih izgube dok plivaju, ali ponekad i bace iz besa tokom svađe“, uz osmeh priznaje Kristofer. Auli i Jukka, ipak, nikad nisu odustali jedno od drugog. A sada, pola veka kasnije, imaju još jedan dokaz – ljubav se, ako je prava, uvek vrati.
(Stil/ Ona)
