Kristina Kristi De Garis je godinama bežala – od mesta, ljudi i delova sebe same. Ali haos je uvek pratio za njom. Kada se preselila u ruralni deo Škotske, nadala se da će pronaći mir. Umesto toga, u prostoru i tišini, bila je primorana da se suoči sa svime od čega je pokušavala da pobegne: rasizmom, traumama, nedijagnostikovanim ADHD-om, zavisnošću i surovim stvarnostima majčinstva.
Onda je, u prirodi koja je okruživala i zanimljivom zanatu zidanja suvih zidova, počela da uočava drugačiji život koji je bio tih, promišljen – i samo njen.
Ova spisateljica, fotografkinja i zidarka sa prebivalištem u Pertuširu, Škotska, sada živi sa svoje dvoje dece i dvojicom bivših muževa mirnim i pažljivo uređenim životom, priznajući da joj je takav izbor umnogome olakšao svakodnevicu. Iako mnogi ostanu u neverici kada čuju da deli krov sa bivšim ljubavima, Kristi ističe da bolju stvar nije mogla da uradi.
"Da, svi živimo zajedno. Ja, moj prvi bivši muž, moj drugi bivši muž i naše dve ćerke, po jedna iz svakog braka, i to u kući s četiri spavaće sobe, šljunčanom okućnicom i prilazom, smeštenoj u ruralnoj Škotskoj", otkrila je De Garis za "People".
"Naravno, dolazi do gužve u kupatilu i stalno se vodi polemika o tome ko je potrošio zadnju kafu. A s troje glavnih osumnjičenih u kući, svako jutro vode se prepirke oko toga ko mora navući papuče, kaput i šal i otići do seoske pošte po novu", kaže De Garis koja se prvi put udala s 21 godinom, ubrzo nakon što je s prvim mužem dobila kćerku. Nekoliko godina kasnije razveli su se.
Usledio je drugi brak i rođenje druge kćeri.
"Stariji, odlučniji da uspemo, kupili smo kuću, zajednički odgajali decu i na kraju se razdvojili", priča Kristi.
No, zbog finansijskih razloga, odlučili su da nastave zajednički život.
"On je preuzeo prizemlje, ja sprat, a deca su zadržala svoje sobe. Bilo je napetosti, naravno – iste rasprave o čišćenju, trošenju, odgoju, i ona neugodna bliskost bez romantike", iskreno priznaje.
Uprkos svemu, De Garis je ostala "neimenovana voditeljka kućnih poslova" – kuvala je, čistila i radila puno radno vreme. Shvatila je da bi joj bilo lakše kada bi se i prvi bivši muž, koji je tada bio u teškoj finansijskoj situaciji, uselio kod njih.
"Moj predlog bivšem broj 2 sadržao je sve prave stvari: više vremena, više pomoći, manje stresa, manje nereda, manje zanovetanja. Njegova fantazija", našalila se.
"Skoro i moja. Kada sam ga pitala, pristao je pokušati. Razgovarali smo s decom, koja su bila oduševljena, i to je bilo to".
Brzo su pronašli novi ritam i ravnotežu. Atmosfera u kući postala je lakša, iako nisu prošli bez napetosti – posebno kad je reč o kuvanju. Kristi je odlučila da više neće kuvati dok njeni bivši ne nauče bar osnove.
"Dovoljno je reći da to nije prošlo dobro", rekla je.
"Bila sam nerazumna, impulsivna. Sebična. Ipak, s vremenom su se obojica počeli uključivati u kuvanje. Podela poslova nije se zaustavila na tome.
"Jedan uvek usisava stepenice vikendom. Drugi redovno čisti donje kupatilo. Ja ubacim veš, zaboravim na njega – mokro i neisceđeno – a kasnije ga nađem osušeno i složeno u korpi. Mašina za suđe se isprazni pre nego što i primetim da je uključena. A možda i najvažnije: moje kćeri odrastaju posmatrajući pravednu podelu kućnih poslova. Nismo sitkom. Nismo sveci. Mi smo troje odraslih ljudi kojima je stalo do iste dve devojčice, i odlučili smo da je bolje slagati se nego sve zapaliti – ili izgoreti sami", zaključila je De Garis.
