Otkako postoje društvo, obrazovanje i školski sistem, prisutni su i problemi poput vršnjačkog nasilja. Nažalost, i pored stalnih napora škole, roditelja i društva u celini, ovakvi incidenti i dalje su prisutni i, čini se, sve učestaliji. Iako sistem vrednosti koji promovišemo ne odobrava agresivno ili neprimereno ponašanje, realnost nas često suočava sa drugačijom slikom – onom u kojoj pojedinci svojim postupcima kvare tuđu sreću i ugrožavaju mir školskog okruženja.
Jedan zanimljiv primer roditeljskog odgovora na takvo ponašanje dolazi iz američke savezne države Ohajo. Tamo je jedan otac izazvao pažnju javnosti svojom odlukom da na konkretan i smislen način odgovori na neprimereno ponašanje svoje desetogodišnje ćerke.
Naime, devojčica je više puta isključena iz školskog autobusa zbog toga što je maltretirala svoje vršnjake. Prvi put, njen otac je odlučio da joj izađe u susret i lično je odvezao kući. Međutim, kada se situacija ponovila, shvatio je da blaga reakcija ne donosi rezultate. Umesto da ponovo reši situaciju za nju, odlučio je da preuzme drugačiji pristup – onaj koji će devojčici jasno staviti do znanja da ponašanje ima posledice.
Otac je odlučio da njegova ćerka pešači 8 kilometara od škole do kuće. Iako je pratio njen hod automobilom kako bi se uverio da je bezbedna, ovaj čin je imao dublji vaspitni cilj – naučiti dete odgovornosti i empatiji prema drugima. Poruka koju joj je poslao bila je jasna: ako želi da koristi određene privilegije, kao što je prevoz autobusom, mora da pokaže odgovorno i pristojno ponašanje. Ukoliko to ne učini, snosiće posledice, bez izuzetaka.
Ovaj slučaj izazvao je brojne reakcije javnosti, od onih koji pohvaljuju oca zbog doslednosti i ozbiljnog pristupa vaspitanju, do onih koji smatraju da je kazna suviše oštra. Ipak, jedno je sigurno – vaspitanje nije uvek lako i često zahteva promišljene, ali odlučne poteze.
Otac je svojoj ćerki dao izbor: ili će poštovati pravila i druge ljude, ili će svakodnevno pešačiti dugim putem kući. U svetu u kojem se granice sve češće brišu, primer ovog roditelja podseća nas na važnost doslednosti, odgovornosti i učenja kroz posledice – jer deca najbolje uče ne iz onoga što im kažemo, već iz onoga što činimo.
· Reaguj
