Sveti Vasilije Ostroški bio je pravoslavni episkop i veliki čudotvorac, rođen 1610. godine u selu Mrkonjići u Hercegovini. Poznat je po svojoj dubokoj veri, podvižničkom životu i pomoći narodu u teškim vremenima turske vlasti. Život je posvetio služenju Bogu i narodu, a poslednje godine proveo je u manastiru Ostrog u Crnoj Gori, koji je i danas jedno od najposećenijih svetilišta na Balkanu
Za razliku od drugih verskih praznika, uz Svetog Vasilija Ostroškog ne vezuju se tradicionalni običaji. Postoji samo jedna preporuka - na praznik Svetog Vasilija treba otići u manastir Ostrog i pomoliti se. To je sve.
Ukoliko niste u mogućnosti otići do tamo, možete posetiti bilo koju crkvu ili manasitr, pomoliti se iskreno iz srca i zapaliti sveću.
Narodno verovanje za mlade devojke
Devojke, naročito u Bosni, pre svanuća, bacale su svoju obuću kroz vrata napolje. Ako bi cipela pala u smeru od kuće, to je bio znak da će se udati.
Put do sveca
Sveti Vasilije je rođen je kao Stojan Jovanović u selu Mrkonjići, Popovo polje, nadomak Trebinja u Hercegovini od majke Ane-Anastasije (devojačko prezime Đurica) i oca Petra Jovanovića, po predanju 28. decembra 1610. godine, u bogobojažljivoj porodici hercegovačkih težaka.
U strahu od danka u krvi, roditelji su ga u dvanaestoj godini poslali u skroviti manastir Zavalu, u kojem je već tada igumanovao njegov stric, iguman Serafim. Tamo se učio crkvenoj pismenosti. Posle nekoliko godina, Stojan prešao je u trebinjski manastir Tvrdoš, gde je nakon pohađanja manastirske škole primio monaški postrig i sveštenički čin, postavši paroh popovopoljski.
