Predsednik Vlade Republike Srbije (2001—2003) Zoran Đinđić bio je srpski političar i filozof, ali bez obzira na sve uspehe koje je postigao u životu, svoj rodni kraj i prijatelje iz detinjstva do poslednjeg dana nije zaboravio. Prekidao je važne sastanke, samo da bi ispoštovao drugare koji bi došli da ga posete u našu prestonicu iz Bosne. U školskoj klupi se prvi put i zaljubio, a svi su govorili da su bili najlepši par.
Naime, obožavao je sa društvom da svira gitaru, prema svojoj izabranici, iako i dalje tinejdžer, bio je veoma džentlmenski nastrojen, a toliko su se voleli, da su svi misli da će jednog dana stati pred oltar. Međutim, subina ih je razdvojila i krenuli su potpuno različitim putevima.
Baš o toj ljubavi pričala je njegova sestra Gordana Đinđić Filipović 2013. godine u svojoj jedinoj ispovesti za "Slobodnu Bosnu". U tom intervjuu otkrila je i ime Đinđićeve prve devojke.
- Imao je svoje društvo s kojim je sve vreme kontaktirao. U prvom razredu gimnazije imao je i prvu ljubav, zvala se Duška. Silno ju je voleo, bili su par kao sa neke razglednice. Kada je bio premijer Srbije, do njega se teško dolazilo. Jednom prilikom u Beograd su došli njegovi travnički školski drugovi. Obezbeđenje u Vladi Srbije ih nije pustilo, jer nisu bili najavljeni. Međutim, oni su se dosetili i poslali mu zajedničku fotografiju. Odmah je prekinuo važan sastanak i potrčao da se vidi s njima - kaže Đinđićeva.
Brak sa Ružicom
Devojka iz Valjeva uspela je da osvoji Đinđića svojom jednostavnošću i prirodnošću, dok je nju oduševila Zoranova čistota duše.
- Upoznali smo se na tribini na kojoj je predstavljena njegova knjiga Jugoslavija kao nedovršena država. U njegovim očima prepoznala sam moralno čistunstvo, koje je namerno, da ga slučajno ne razotkriju, prikrivao naglašenom samouverenošću, arogancijom, oštrinom i učenošću. Bio je čist kao suza, pa je zato i morao da se brani raznim odbrambenim mehanizmima, da ga ne provale u ovom okrutnom i pokvarenom svetu. Čistunci, altruisti, humanisti su stalno na udaru, jer provociraju nečiju nečistu savest - ispričala je Ružica Đinđić za "Vreme" 2006. godine.
Istakla je da nije bio čovek klišea, već se vodio svojim osećanjima.
- Znam da je posle povratka sa doktorata iz Nemačke bio prosto opsesija svih lepih i pametnih žena koje su držale do sebe. Verovatno su doživele pravi privatni smak sveta kad je mene uzeo, jer je stvarno bio idealna prilika spram mnogih. A, eto, takav kakav je bio, odabrao je baš mene – anonimnu i nepoznatu koju niko nikad nije ni upoznao. Očigledno, nije bio čovek klišea i predrasuda, nego modernista koji je sve radio prateći sopstvena osećanja, a ne osvrćući se šta drugi misle. Mogla sam biti samo počašćena što je u meni prepoznao nešto izuzetno, izabrao me je za ženu, i predstavio beogradskom kulturnom, intelektualnom i političkom establišmentu, o kome sam ja znala samo iz novina.
Zoran i Ružica venčali su i 1990. godine, a u braku su dobili ćerku Jovanu i sina Luku, koji vode živote daleko od očiju javnosti.
