Upoznali su se Arsen Dedić i Gabi Novak 1958. godine ispred bivšeg televizijskog studija na uglu Šubićeve i Zvonimirove ulice. On je bio estradni početnik, dok je Gabi već pevala s velikim muzičarima, među kojima je bio čak i svetski poznati Luis Armstrong.
"Kada sam je upoznao, bila je udata. Isprva smo bili prijatelji i saradnici, a kada se razvela, nije mi baš mnogo verovala jer je, kao koleginica, s nevericom slušala o mom ranijem životu. Ubrzo je moje prijateljice jednu po jednu slala kući. U jednom trenutku oboje smo shvatili da ne možemo jedno bez drugog. Odlučili smo da od toga ne pravimo veliku ljubavnu priču, već smo jednostavno počeli da živimo zajedno", pričao je Arsen Dedić o počecima svoje ljubavi s Gabi Novak, s kojom je proveo 42 godine u braku.
Upoznali su se 1958. godine ispred televizijskog studija na uglu Šubićeve i Zvonimirove. Arsen je ubrzo počeo da piše pesme za Gabi.
- Upoznao nas je tekstopisac Mario Bogliuni. Rekao mi je da je iz Šibenika došao neki Igor Krimov, koji se zapravo zove Arsen Dedić. Bio je tako mršav, bled... kao neki dečačić. Arsen je uradio prevod za pesmu „Netko bdije nadamnom“ za moj prvi LP 1962. godine. Stalno smo komunicirali i postali veoma dobri prijatelji, kao brat i sestra. Naše prijateljstvo bilo je lepo i nežno – govorila je pevačica.
Arsen je bio oženjen Vesnom Matoš, nećakom Antuna Gustava Matoša, s kojom je imao ćerku Sandru. Prvi brak je sklopio sa 24 godine, ali je trajao samo tri godine. Gabi je iza sebe već imala brak s Bogdanom Debenjakom, dok je njen drugi muž bio kompozitor Stipica Kalogjera. Kada su Arsen i Gabi, nakon dugogodišnjeg poznanstva, otkrili svoje nežne osećaje, ništa ih više nije moglo razdvojiti.
Pevačica je zatrudnela, ali je u dramatičnim okolnostima izgubila bebu.
Neko ju je nazvao dok sam bio na putu i rekao da sam nastradao u saobraćajnoj nesreći. Taj šok izazvao je pobačaj. Gabi je kasnije pristala da se uda za mene, ali tek nakon što nam se rodio sin Matija – prisetio se Arsen tih teških dana.
Posebno teška godina za njih bila je 2004, kada je kantautor imao transplantaciju jetre u Univerzitetskoj bolnici u Padovi.
- U bolnici sam imao svoju sobu, a na zidu je visila slika raspetog Hrista. Gledao sam kako se njegova senka tokom dana menja. Imao sam televizor i CD plejer, ali ih nisam ni jednom uključio. Hteo sam da se suočim sa samim sobom. Borkesovski rečeno, to je bio put ka sebi. Dok živimo u ovom haosu, svesni smo drugih, a najmanje sebe. Bolest mi je dala priliku da se spoznam – govorio je umetnik.
Uprkos teškim prognozama, supružnici su ostali optimisti, i operacija je prošla uspešno.
- U sebi sada imam novi element. Stanje mi je stabilno, a krvna slika mi je kao kod mladića, što nije prirodno jer nisam živeo kao uzoran mladić. I dalje se čudim kako sam tako lako otišao u Padovu – kada sam išao na operaciju, zaspao sam u kolima misleći da me voze u Opatiju – šalio se Dedić nekoliko meseci posle operacije.
Arsen je uvek govorio da su oni običan par, sa svetlim i tamnim trenucima.
I juče smo se posvađali. Rekao sam joj da se moj život sveo na slušanje nje kako suši kosu, secka hranu, telefonira unuci... A sve što želim da joj odsviram, sviram joj u leđa. Nije meni lako – pričao je nežno Arsen, koji je često govorio da mu je Gabi očigledno bila „namenjena“.
