Iako fudbaleri na terenu žive pod sjajem reflektora, nakon završetka karijere suočavaju se sa životom koji je daleko od glamura. Istraživanja pokazuju da je razvod nakon penzionisanja fudbalskih zvezda vrlo česta pojava.
Zašto je to tako?
Čak trećina fudbalskih brakova se raspada u prvoj godini nakon što fudbaler završi sa igranjem, a broj razvoda raste iz godine u godinu. Ali, šta je to što dovodi do ovih, često iznenadnih, krajeva brakova? I nije u pitanju samo finansijska nestabilnost, već i mnogo dublji faktori - gubitak identiteta, stres, psihološke promene, pa i problemi u komunikaciji sa partnerkom.
Psihološki šok
Jedan od najvažnijih faktora koji utiču na razvod fudbalera nakon penzionisanja jeste psihološki šok koji mnogi od njih dožive. Fudbalski život je u velikoj meri usmeren ka dnevnim rutinama - treninzima, utakmicama, putovanjima i medijskoj pažnji. Za mnoge igrače, fudbal nije samo posao; to je njihov identitet, njihov život, njihova strast. Kada sve to nestane, mnogi fudbaleri se suočavaju sa problemima u prilagođavanju. Gubitak rutine, osećaj nesigurnosti, nestanak pažnje javnosti, sve to ima veliki uticaj na njihove mentalne zdravlje.
Prema istraživanju "LifeStyled Club-a", organizacije koja pruža podršku partnerima fudbalskih igrača, a o kojem se govori u članku u "Telegraph-u", mnogi bivši fudbaleri teško podnose tranziciju iz sveta profesionalnog sporta u „običan“ život. Uglavnom su se navikli na stalnu prisutnost reflektora, medija i adrenalin koji dolazi sa igrom, pa se često osećaju zbunjeno i bespomoćno kada taj svet nestane.
Ovaj gubitak identiteta može dovesti do stresa, depresije, anksioznosti, pa i do gubitka samopouzdanja, što često stvara napetosti u braku. Partnerke se u tom periodu suočavaju sa novim izazovima - dok njihovi muževi proživljavaju krizu identiteta, one preuzimaju novu odgovornost u životu, što može izazvati nesuglasice.
Nepsremno dočekali život nakon kraja sportske karijere
Jedan od ključnih razloga zbog kojih se fudbalski brakovi raspadaju nakon završetka karijere jeste i nedostatak pripreme za život van fudbala. Tokom karijere, fudbaler živi u svetu u kojem je svaki njegov korak unapred planiran - od trenera, do menadžera, do same svakodnevice. Međutim, kada karijera dođe kraju, fudbaler se suočava sa pitanjem: šta sada?
Mnogi fudbalski igrači ne prave planove za život nakon penzionisanja, jer su tokom karijere fokusirani samo na igru. Kada se adrenalin svede i posle fudbala ostane samo svakodnevica, mnogi fudbaleri se osećaju izgubljeno, a taj gubitak može dovesti do problema u odnosima sa partnerkom.
Kako objašnjava Džilijan Kvin, supruga bivšeg fudbalera Nijala Kvina, koja je započela istraživanje o ovoj temi na doktorskim studijama, veliki broj fudbalskih parova se suočava sa emocionalnim i mentalnim problemima koji nastaju kada igrač prestane da igra.
Prema njenim saznanjima, više od 70% fudbalskih brakova se raspada u prvih nekoliko godina nakon penzionisanja. Iako je ovo zabrinjavajuća statistika, ona nije iznenađujuća za one koji su u tom svetu. Kako Džilijan objašnjava, tokom penzionisanja, mnogi fudbaleri imaju teškoće u ponovnom nalaženju svog mesta u životu, jer su godinama verovali da je fudbal sve što su.
Gubitak identiteta
Jedan od najvećih problema koji pogađaju fudbalere nakon penzionisanja je gubitak identiteta. „Šta sam ja ako nisam fudbaler?“ - ovo pitanje je nešto sa čim se mnogi bivši fudbaleri bore. Uglavnom su proveli celokupan život u tom identitetu, a kad on nestane, mnogi se osećaju zbunjeno i nesigurno. Ovaj problem se prenosi i na njihove partnere, koji se suočavaju sa novim realnostima.
U ovom periodu, partneri ne znaju šta da očekuju, jer im sve što su znali o svom životu postaje neizvesno. Često se dešava da komunikacija između njih postane površna, što dovodi do napetosti, nesuglasica i, na kraju, razvoda.
Fudbalerima, ali i njihovim partnerkama, nužno je da se pripreme za život posle fudbala. To je tema o kojoj se sve više govori, a organizacije poput PFA (Profesionalne fudbalske asocijacije) postale su glasni zagovornici tog pristupa. Stručnjaci savetuju da se razgovori o životu posle fudbala započnu što ranije, dok je fudbaler još uvek aktivan. Planiranje za budućnost je ključ za smanjenje stresa i nesigurnosti, i za izbegavanje problema koji mogu nastati u kasnijem životu. Ove pripreme obuhvataju finansijske savete, profesionalnu orijentaciju, ali i mentalnu pripremu, kako bi se smanjio pritisak koji nastaje nakon povlačenja.
Takođe, platforme kao što je "LifeStyled Club", koje pružaju sigurno okruženje za žene fudbalskih zvezda, nude ne samo savete o mentalnom zdravlju i podršci, već i mogućnost da partneri razmenjuju iskustva i prevaziđu izazove koje život posle fudbala donosi. Ova vrsta zajednice može biti od ključne važnosti za sve koji se suočavaju sa ovom krizom identiteta.
Na kraju, dok broj razvoda među fudbalerima nakon penzionisanja i dalje raste, važno je naglasiti da to nije neizbežan ishod. Uz adekvatnu pripremu, otvorenu komunikaciju i podršku, mnogi bivši fudbaleri mogu pronaći način da se prilagode novom životu, i da očuvaju svoje brakove i porodične odnose. Svest o izazovima sa kojima se suočavaju bivši fudbaleri i njihove partnerke samo je prvi korak ka stvaranju sistema podrške koji bi mogao da smanji ovu zabrinjavajuću statistiku.
Stil / Ona / Telegraph
NE PROPUSTITE
Čeda posle razvoda lumpuje u kafani:
