Džordž Best rođen je 22. maja 1946. godine u Belfastu, Severna Irska. Već u detinjstvu pokazivao je talenat za fudbal, ali i povučen karakter koji nije nagoveštavao buduću ikonu svetskog sporta. Njegov izuzetan talenat privukao je pažnju skauta Mančester junajteda sa samo 15 godina, što je označilo početak jedne od najblistavijih karijera u istoriji fudbala.
Uspon do fudbalskog božanstva
Best je debitovao za Mančester junajted 1963. godine, sa samo 17 godina, i brzo postao ključni igrač tima. Njegova pozicija krilnog napadača i neverovatna sposobnost driblinga doneli su mu nadimak „peti Bitls“. Njegova zvezda zasijala je punim sjajem 1968. godine kada je sa Junajtedom osvojio prvi Kup evropskih šampiona, pobedivši Benfiku sa 4:1. Te iste godine, Best je proglašen najboljim fudbalerom Evrope u izboru „Frans fudbala“.
Bio je deo čuvene generacije „Bazbijevih beba“, tima koji je preporodio Mančester junajted nakon tragične avionske nesreće u Minhenu 1958. godine. Best je na terenu bio prava atrakcija, čiji su potezi oduševljavali milione, ali su van terena počeli da se javljaju prvi problemi.
Ekstravagancija i počeci pada
Kako je rasla njegova slava, rasla je i njegova ljubav prema luksuznom načinu života. Best je bio simbol hedonizma – prepoznatljiv po šarmu, dugoj kosi, brzom životu, ženama i alkoholu. Iako je bio mlad i na vrhuncu karijere, problemi su se nagomilavali. Alkohol i zabave do kasno u noć postali su njegov svakodnevni ritual.
Već 1972. godine, sa samo 26 godina, povukao se iz vrhunskog fudbala, razočaravši mnoge navijače i fudbalski svet. Bio je to kraj jedne ere i početak Bestovog pada.
Spirala problema
Bestova borba sa alkoholom bila je javna i duga. Godine 1984. dospeo je na naslovne strane kada je osuđen na dva meseca zatvora zbog vožnje u pijanom stanju i napada na policajca. Njegovo zdravlje je postajalo sve lošije, a problemi sa jetrom kulminirali su 2002. godine kada mu je transplantirana jetra, zahvaljujući finansiranju države. Međutim, umesto da se promeni, Best je nastavio da pije, što je izazvalo burne reakcije javnosti.
Godine 2003. viđen je kako pije špricer, uprkos transplantaciji i upozorenjima lekara. Njegova zavisnost bila je jača od svih upozorenja i podrške koju je dobijao.
Tragičan kraj
Best je 3. oktobra 2005. godine primljen u bolnicu zbog infekcije bubrega izazvane lekovima koji su trebali da spreče njegovu zavisnost. Nekoliko nedelja kasnije, britanski tabloid objavio je njegovu fotografiju iz bolničkog kreveta sa porukom: „Nemojte da umrete kao ja.“ Uprkos svim naporima lekara, preminuo je 25. novembra 2005. godine u Londonu, u 59. godini života.
Oproštaj i nasleđe
Na sahrani u rodnom Belfastu okupilo se oko 100.000 ljudi koji su, uprkos kiši, došli da odaju počast ovom fudbalskom geniju. Njegovi zemljaci su ga proglasili nacionalnim herojem, a u znak sećanja, međunarodni aerodrom u Belfastu dobio je ime po njemu. Takođe, Banka Alstera izdala je seriju novčanica sa njegovim likom. Džordž Best bio je poznat ne samo po svojim potezima na terenu, već i po duhovitim izjavama:
„Potrošio sam dosta novca na žene, alkohol i automobile. Ostalo sam proćerdao.“
„Odrekao sam se žena i alkohola 1969. godine – to je bilo najgorih 20 minuta u životu.“
„Živeo sam svoj život i pio na vreme.“
Iako je njegov život bio ispunjen kontrastima, jedno je sigurno – Džordž Best ostao je jedan od najvećih fudbalera svih vremena, čije ime i dalje inspiriše generacije širom sveta.
