Krajem leta 1908., ćerka premijera Herberta Askita je nestala. Vajolet je imala 21 godinu i čitavu noć niko nije mogao da je nađe. Nakon što su se svi podigli na noge, našli su mladu devojku kako leži ispod opasnih litica izgrebanog lica i blagih povreda.
Dok je ona pričala kako se okliznula, svi su počeli da šuškaju kako je pokušala da se ubije jer je Vinston Čerčil oženio drugu ženu, a svi su dobro znali da je Vajolet bila "luda" za njim.
Vinston Čerčil je od mlade bogatašice bio stariji 12 godina, a za nju on je bio Bog. Načitan, siguran u sebe i svoje stavove, znao je satima da priča sa njom, dok je ona pažljivo pratila svaku njegovu reč.
"Da li je, kako su ljudi govorili, bio opijen sopstvenim rečima? Nemam pojma i nije me briga, samo znam da sam ja bila opsednuta njime," priznala je kasnije Vajolet.
Međutim, kasnije su svi tvrdili kako se Čerčil kretao u njenom društvu isključivo zbog njenog oca koji je trebao da postane premijer i sa sobom u vladu dovede nove ljude. Čerčil je verovao da će biti jedan od njih.
Tako je i bilo jer je Vajolet svom ocu rekla:"Iskoristi Vinstona na najbolji način", dok je Čerčilu rekla: "Ne brini ništa, dobro sam te smestila."
Kako je te godine leto odmicalo, svi su bili ubeđeni da će Vinston zaprositi Vajolet.
A onda je došla Klementina Hozijer, 22-godišnja unuka škotskog grofa koju je Čerčil odmah zavoleo. Čim ju je video odmah ju je prozvao "slatkom gazelom sa bademovim očima".
Premijer ga je zvao u njihov porodični zamak da se druži sa njim i Vajolet, Čerčil je pristao, ali je nedelju dana pre posete premijeru zaprosio Klementinu.
Shvatio je da Vajolet od njega mora da sazna za veridbu, pre nego što vest pročita u novinama. Kada joj je rekao ona je bila uništena.
"Kada je čula da će Vinston da me oženi, Vajolet se onesvestila," napisala je kasnije Klementina.
Vajolet je svima pričala kako je srećna zbog Čerčila, ali je potajno bila strašno ljubomorna na Klementinu.
Za to vreme ubeđivala je Čerčila kako je ona bolji izbor u odnosu na Klementinu, ali političar je ostao pri svome tražeći od nje da ostanu prijatelji.
Čim je Čerčil otišao kod Klementine mlada Vajolet je skočila s litica u želji da se ubije. Svima je kasnije pričala kako se okliznula dok je šetala. Nedeljama je bila u kući dok se nije sasvim oporavila, dok se za to vreme Čerčil već oženio Klementinom.
Čerčil je žarko želeo da se Vajolet i Klementina zavole i da se druže u troje, pa je zbog toga zakazao ručak u Londonu gde je trebalo da se sretnu.
Vajolet je uspela da se ponaša dobro, ali i dalje nije bila impresionirana rivalkom. Kada je Čerčil bio sam sa njom, rekao joj je da njegova žena „ima više u sebi nego što se čini na prvi pogled“. Vajolet se samo nasmešila i odgovorila mu sa dve oštrice: „Ali toliko toga se vidi.“
Klementina je Čerčilu rodila petoro dece, ćerke Dijanu, Saru, Merigold, Meri i sina Randolfa.
Pre nego što je rodila najmlađe dete, ćerku Meri, Vinstona i Klementinu zadesila je velika tragedija - njihova ćerka Meigold preminula je u trećoj godini života od posledica komplikacija gripa.
Osim kao požrtvovana supruga i majka, Klementina je širom Britanije, ali i sveta, postala poznata po humanosti, odricanju i zalaganju za običan narod.
Tokom Prvog svetskog rata organizovala je kantine za radnike u fabrikama municije, dok je tokom Drugog svetskog rata bila predsednica Crvenog krsta. U čast njoj, bolnica u Midlseksu nazvana je "Klementina Čerčil".
Takođe, 1946. godine dodeljen joj je Damski veliki krst Reda Britanske imperije, čime je postala Dama Klementina Čerčil GBE. Kasnije joj je dodeljeno nekoliko počasnih diploma raznih univerziteta, uključujući i Oksford.
Ipak, za ime Klementine Čerčil vezuje se i jedan skandal. Naime, ona je tridesetih godina, u periodu između dva svetska rata, obilazila egzotične destinacije, poput Bornea, Sulavasija, Molučkih ostrva i Nove Kaledonije.
Pričalo se da je tokom putovanja prevarila Čerčila sa Terensom Filipom, iako to nikada nije ničim dokazano. Većina ljudi tvrdila je da je Filip homoseksualac i da su on i Klementina samo prijatelji i ljudi su shvatili da je u pitanju samo trač i zlobna uvreda upućena Klementini.
Gospođu Čerčil je to veoma povredilo i isticala je da je taj nepotrebni i izmišljeni skandal uzdrmao njen život i korena.
Tokom punih 57 godina braka, Vinston i Klementina važili su za uzoran bračni par i porodicu iz snova. Sreću je prekinula Vinstonova smrt, kada je 24. januara 1965. godine preminuo od posledica drugog moždanog udara u 90. godini.
Nakon Vinstonove smrti, 17. maja 1965. ona je postala Baronica Spenser-Čerčil Čartvela, u Kentu.
Ipak, poslednjih godina života imala je finansijskih problema, pa je 1977. bila primorana da proda pet slika pokojnog muža. Prodaja je prošla bolje nego što je očekivala i izvukla ju je iz problema.
Dvanaest godina nakon smrti voljenog političara, preminula je i njegova supruga Klementina. Doživela je srčani udar u 92. godini i preminula u Londonu 12. decembra 1977. godine.
Nadživela je troje svoje dece - Merigold koja je preminula kao dete, najstariju ćerku Dijanu i sina Randolfa, koji je preminuo tačno 24. januara, kada i njegov otac, što Klementina nikada nije mogla da preboli i o čemu je uvek govorila kao o tri najveće tragedije koje mogu da snađu jednu ženu.
S druge strane Vajolet od kada se Čerčil oženio Klementinom više nikad nije pričala o njemu, čak se nije pojavljivao ni u njenim autobiografijama iako su bili nerazdvojni godinama.
Pisma između njih skoro da nisu ni postojala, iako su oboje bili strastveni pisci, zbog čega istoričari smatraju da su pisma skrivena ili zapaljena.
Vajolet se udala sedam godina nakon svadbe Čerčila i Klementine. Bilo je to na Čerčilov rođendan u istoj crkvi u kojoj se on venčao sa Klementinom.
Bonus video: