Svetozar Cvetković, veliki šmeker među glumcima, i još veći profesionalan među umetnicima, ostvario je brojne kultne uloge tokom dosadašnje karijere. Za svoj izuzetan doprinos umetnosti glume dobio je letos i nagradu "Pavle Vuisić". Kako su ga kroz život pratile uvek posebne žene, i ovo priznanje je posvetio jednoj takvoj.
"Pre otprilike sedam, osam godina ljudi su se u dobroj meri pozdravljali sa mnom, manje više suznih očiju, očekivajući da je to naš možda i poslednji susret. Neke filmove sam morao da prekinem da snimam zbog toga što su okolnosti bile takve, ali u jednom času na severu ove naše planete sreo sam jednu doktorku koja mi je vratila život u ruke, koja mi je produžila život, koja mi je omogućila da i večeras budem sa vama. Njoj posvećujem ovu nagradu, ona se zove Nada Basara. Hvala joj za život koji mi je dala, hvala joj za ovu nagradu", istakao je tada Cvetković.
Nedavno se i u podkastu "Agelast"prisećao i neverovatnih situacija sa setova, kada je otkrio šta se dešavalo iza kulisa filma "Montenegro", ljudi su ostali u šoku. Ni danas nije zaboravio šta mu je reditelj šapnuo na uvo dok se pripremao sa snimi ekspicitnu scenu sa 20 godina starijom koleginicom.
- Možda bi se naljutio kada bih ja to ispričao. Montenegra smo snimali, to je prvi film koji smo snimali zajedno. Sa mnom je igrala Suzan Anspah, koja je u to vreme snimila "pet lakih komada", to je bilo super. Ja sam imao 22 godine, ona je imala 42, ona je za mene bila ozbiljna gospođa. Ponašao sam se sa puno respekta prema njoj, ali je Mak hteo da snimimo najduži poljubac ikad snimljen na filmu. I onda smo mi vežbali taj najduži poljubac. Postojala je čitava koreografija oko svega toga. Ona skoči na mene, pa mi igramo među drugim ljudima, a sve vreme to radimo dok se ljubimo. Ona se spremala stalno za te probe, imala je sprej za usta, a meni je to sve bilo ono kao okej - priseća se Cvetković kroz osmeh i nastavlja:
- I sad mi se kroz to nekako dovedemo do prostorije, gde ja spavam, a to je bukvalno nešto, ono ima tuš, neki dušek i ima neko mesto gde je krunjeni kukuruz i sad Mak kaže "e, vas dvoje ćete da vodite ljubav u krunjenom kukuruzu. Ja kažem, dobro, al vidim da ona to gleda, potpuno u fazonu, kako ćemo sada to. Ja se tu tuširam, ona gleda mene kako se tuširam, pa onda ona uđe da se tušira. Prva rečenica koju kaže, kao nemoj da viriš, ja kao da da, ja oblačim pantalone na golo telo, srpski, partizanski. Druga rečenica koju me pita "jesam li debela?". Zna Mak šta da napiše.
Onda je došla na red snimanje scene u kojoj bi trebalo da vode ljubav.
- Na kraju mi se nađemo u tom kukuruzu. Goli smo potpuno. Ja ležim preko nje, prekrili su me jednim peškirićem po zadnjici, da kao, ne bih sad ne znam šta. Al kao Švedska, toliko slobodna zemlja da to može samo da se namašta kod nas. I sad sve to traje. Tomislav Pinter, direktor fotografije sve to namešta, svetlo, sve top, perfektno, svi su strašno profesionalni. Sve je cakum pakum, dogovorili smo se, mi treba da vodimo ljubav tu. To je. Ja tako ležim preko nje, to traje 15 minuta, ona meni peva neke pesme na uvo. Ležimo i pričamo, koliko god možemo da pričamo.
Bilo mu je neprijato što se obnažen nalazi između njenih nogu, a onda mu je reditelj šapnuo na uvo rečenicu od koje nije više znao ni kako se zove.
- Kako god da okrenemo, ja ležim go među njenim nogama. Kaže, snimamo. Kadar stave, klapu. "Čekajte, stanite!", kaže Makavejev, oni sklone klapu, on dođe i šapne mi nešto na uvo. Od tog momenta nisam znao kako se zovem. Šapnuo mi je: "Ako ti da, ti je opali!". Ona me pita šta ti je rekao, ja joj kažem nešto mnogo lepo o tebi. I mi snimimo tu scenu. Dok smo snimali tu scenu, ja odjednom osetim, jedan čudan osećaj u glavi. Kao kad progutaš nešto, pa ti zastane u grlu. Tako mi je zastalo usred glave. Završimo snimanje. Ja dođem kod Bojane i kažem joj da mi se nešto desilo. Kad protresem glavu, nešto mi je zvonilo. Pogledaju me i kažu upao ti je kukuruz u uvo - ispričao je Svetozar Cvetković u podkastu "Agelast".
