Na sarajevskoj fejsbuk stranici, anonimna žena je objavila šta joj se desilo pre nekoliko godina i kako je uspela da ostane pribrana. Naime, ljubavnica njenog muža joj je poslala pismo i njime joj otvorila oči.
Ljubavnica mog muža poslala mi je pismo u kojem je otkrila dvogodišnju vezu koju su imali i obavestila me da je zbog njega dobila polno prenosivu bolest. Mi živimo u Sarajevu i imamo dvoje dece. Naša porodica je na prvi pogled izgledala savršeno – imali smo stabilan brak, dvoje divne dece, a ja sam mislila da smo zajedno prošli kroz sve uspone i padove koje život nosi.
Međutim, kada sam rodila našu mlađu ćerku, počela sam da primećujem promene u njegovom ponašanju. Sve češće je govorio o poslovnim putovanjima, o sastancima koji se oduže, a povremeno bi mi usputno pominjao nove koleginice s posla, ne izazivajući kod mene nikakvu sumnju. U početku sam sve te promene pripisivala stresu na poslu i činjenici da je naše drugo dete bilo veoma zahtevno. Verovala sam da smo, kao i mnogi drugi, samo prolazili kroz jedan težak period.
Ali, sve je postalo jasno onog dana kada mi je stiglo pismo. Poštar ga je doneo na našu adresu, a na koverti nije bilo ničega sumnjivog. Kada sam otvorila koverat, unutra je bilo uredno složeno pismo, rukom pisano, na običnom papiru. Na prvi pogled, izgledalo je kao da je neko napisao ljubaznu poruku ili obaveštenje, ali dok sam čitala prve redove, srce mi je stalo.
„Draga gospođo,“ stajalo je na početku pisma, „pišem vam ovo jer osećam da je došlo vreme da znate istinu. Vaš muž i ja smo već dve godine u vezi. Verujem da ste možda već sumnjali u nešto, ali sada vam to potvrđujem. Ono što me je nateralo da vam pišem nije samo osećaj krivice, već činjenica da sam nedavno otkrila da sam zbog njega dobila polno prenosivu bolest. Iako je obećavao da će vas napustiti, da ćemo zajedno započeti novi život, jasno mi je da to nije njegova namera. On prevaru vama nikada neće priznati, ali nikada neće ni otići iz vašeg doma, to je jedan običan narcis koji voli udobnost, da mu je uvek skuvan ručak i opran veš, narcis koji voli samo sebe, pa to činim ja. Vraćam vam ga.“
U jednom momentu mi se izmaklo tlo pod nogama i izgubila sam dah. Kao da je neko probušio balon. Naš brak zaiste i jeste bio balon, puna vreća ničega. Žena koja je napisala pismo potpisala se kao Vesna, iako nisam verovala da joj je to pravo ime. Verovatno je želela da sačuva svoj identitet, a možda je to bio i poslednji pokušaj da ostane tajanstvena u svemu tome.
Pismo me je ostavilo bez reči. Te noći nisam mogla da spavam, krila sam uplakan pogled od dece, ali sam se vraćala iznova i iznova da ga čitam. Kroz glavu su mi prolazile sve njegove laži, ređale se kao kockice, setila sam se svih puta kada me je ostavio samu s decom da bi bio s njom. Bilo je nepodnošljivo pomisliti da je osoba kojoj sam verovala, s kojom sam delila život, mogla da vodi dvostruki život iza mojih leđa.
Ta noć je bila najduža u životu, osećala sam strah – kako da mu se suočim? Da li da mu kažem da znam? Kako ću ja sada sama sa decom? Da li da prećutim. Plašila sam se i ostavljanja. Znala sam da zbog naše dece moram biti jaka, ali istina je bila kao udarac koji nisam mogla ignorisati. Sve što je Vesna napisala potreslo me je do temelja, a pismo je bilo samo početak mog suočavanja sa surovom stvarnošću našeg braka.
Taj trenutak promenio je sve. Morala sam da donesem odluke koje nisam bila spremna da donesem, da se suočim s istinom. Bolelo je, prošlo je već više od 10 godina. Deca se uredno viđaju sa njim, a ja sa njim imam poslovni odnos. Koliko god bila razočarana, nema dana kad ne kažem - Hvala ti Vesna, otvorila si mi oči.
Stil/FB-Sarajevke
