Donosimo vam ispovest muškarca koji je na surov način saznao istinu od čoveka za koga je mislio da je ljubav njegovog života.
Živim u Holandiji, tačnije u Amsterdamu. Zemlji gde je gotovo sve dozvoljeno, zemlji slobode, ljudskih prava...
Za mnoge je ova zemlja oslobođenje od predrasuda i lanaca kojim su nas drugi zarobili. Kao i svako ljudsko biće na ovoj planeti težio sam ljubavi i zajednici. Moje seksualno opredeljenje nikada nije bilo društveni problem kao što je to u nekim drugim zemljama nažalost slučaj. Izlazio sam, zabavljao se, završio fakultet, a onda sam upoznao Borisa.
Zvučaće kao kliše, ako kažem da je s početka sve izgledalo kao bajka, ali dodaću da je bajka bila sve vreme prisutna u našim životima. I onda kada me je zaprosio pred čitavim našim društvom, i onda kada sam ushićen izgovorio "da" pred matičarem, i onda kada smo nastavili naš život u našem domu... baš sve je bila bajka.
Ipak, ova je imala jako loš kraj...
Niti jedan momenat nisam sumnjao u našu ljubav, a daleko su bile misli da bi ovim išta moglo da stane na put i okonča našu sreću. Tako smo Boris i ja živeli tri godine srećni i nerazdvojni.
Treči dan od navršene tri godine i Borisovog dobijanja državljanstva, ušao sam u poluprazan stan vrativši se s posla.
Nije bilo njega, nije bilo ni jedne njegove stvari, čak ni traga da je ikada bio tu.
Momenat trežnjenja je bio fatalan. Od prijatelja saznajem ono u šta s početka nisam želeo da verujem. Borisova žena sa dvoje dece došla je iz Rusije po dogovoru čim je on dobio državljanstvo.
Papiri za razvod su me uverili u surovu istinu s kojom sam se susreo. Nikad bolnijom, bio sam izdat. Nakon toga su usledile godine depresije. Kakav čovek moraš biti da ovo uradiš, neće mi nikada biti jasno. Sada posle mnogo vremena, dobro sam, ali te su godine zauvek obeležile moj život. Nadam se da će ga na kraju sustići karma, jer ovakav ološ ne zaslužuje ništa bolje.
NE PROPUSTITE
Stil/Alo
Bonus video:
