Snježana ima dva prezimena. Do prošle godine je nosila samo jedno, a drugo, da je neko pitao pre dve dana, nije mogla ni da sanja da će pridodati svom, pogotovo ako se uzme u obzir činjenica da se u tom trenutku nalazila na potrpuno drugom kraju sveta od nove domovine - Grčke.
"U Solun sam prvi put došla ove godine u junu, na svoje venčanje. U Grčkoj sam bila pre ali da mi je neko rekao da ću se udati za Grka, smejala bih se. Ja koja sam iz Bosne studirala engleski jezik i književnost, živela u zemljama engleskog govornog područja i za mene je postojao samo taj svet, evo gde završih...", započela je Snježana svoju priču koju je odlučila da podeli na Fejsbuku, u okviru grupe "Live from Greece" koje okupljaju turiste i ljubitelje Grčke.
Običaji drugačiji od naših
U nastavku, ona je tada opisala kako je dočekana u svom novom domu i koliko god vladalo mišljenje o sličnosti balkanskih i grčkog naroda, neke stvari su je iznenadile.
"Način na koji me je svekrva dočekala kad sam prvi put ušla u kuću nije bio ni blizu kao kod nas, svekrvu sam poljubila i zagrlila i legli smo spavati jer smo mi stigli noću. Naredni dan sam očekivala da ćemo svi skupa sesti za sto, jesti, upoznati se, popiti kafu skupa... Sestre su došle, predstavile se i pobegle nazad na svoje spratove. Svi žive u jednoj kući i svako ima svoj sprat i svoj život. Nepoznavanje jezika je bio manji problem jer su sa mnom pricali na nemačkom. Za mene je veći problem bio nepoznavanje običaja.
Ne nude te, nema posluživanja kao kod nas. Prvo sam bila gladna, a onda otvorim frižider, šta nađem da ima - jedem. Onda dolazak mojih roditelja, sestre i njene porodice na dan mog venčanja, gužva u kući u kojoj žive tri porodice, spremanje, doterivanje, stres, nervoza, sve je to uticalo da zaboravim šta je šnajderka rekla za haljinu, kako je navući, a ni mama ni sestra nisu obratile pažnju na pojas koji sam zaboravila zakopčati. Kažu svi nije se primetilo ali to je bio moj dan i trebalo je sve da bude savršeno", opisuje mlada.
Venčanje Grčka
Na red su došli šminkanje i oblačenje, ali i nove nevolje koje su samo pojačale nervozu uoči ovog neobičnog venčanja.
"Frizerka je dva dana pred venčanje umesto 200 evra tražila 260 evra za dolazak kući pa je svekrva otkazala i ja bila srećna jer mi se na probnoj frizuri pokazala skroz neprofesionalnom. Našli su salon koji je samo za mene radio nedeljom. Došle smo svekrva, sestre od mog muža i ja, mene su radili zadnju, valjda što najvise vremena treba za mene...
U kući su se obukli prvo svi oni, devojka koja je došla za šminku je prvo našminkala njih pa onda mene, valjda opet što za mene treba najviše vremena i zbog svih drugih obaveza na taj dan. Posle je bilo kasno popeti se na sprat i spustiti, haljinu, cipele, veo na prizemlje jer se mlada i mladoženja ne smeju videti. Vremena nije bilo na pretek, fotografi nestrpljivi, deca upadala, otvaranje vrata na sobi dok se mama i sestra prepiru kako treba zašnirati haljinu i ja kasnim...", opisuje Snježana.
Ni situacija u crkvi nije baš tekla po planu, što zbog vrućine, što zbog loše organizacije, ali zbog jedne romantične scene mlada je brzo zaboravila šta se oko nje dešava.
"U crkvi menjaju raspored kuda cu ući jer me auto nije dovezao pred ulaz kuda je bilo lakše proći sa mojom ogromnom haljinom, pa smo išli uz stepenice, tata i ja. Ljudi se ne sklanjaju s puta, osetim da mi tu i tamo zakače haljinu cipelama, dolazim pred njega. Čini mi se kao da se ponovo zaljubljujem u njegove velike zelene oči dok mi se to sve još uvek čini nestvarnim, možda i njemu, ko zna.
Odvode nas prvo da se obavi formalnost oko potpisa, zatim se venčanje nastavlja. Ljudi se guraju, moji se teško snalaze, mesta u prvom redu namenjena za njih su im zauzeli drugi, oni stoje do mene, tati nije dobro, on opet odbija da sedne. Od stajanja ni sama više noge ne osetim, od vrućine i oznojenih ruku prsten mi spada s ruke, devojčica koja mi je držala haljinu mi ga dodaje. Ceremonija se završava, moji mi žele prići i čestitati, niko ne prilazi, svi izlaze napolje i opet gužva oko mene, čuvam haljinu koliko mogu, izlazimo. Onda dolazi riža. Svekrva je podelila kilu riže koju su svi koji su prišli da čestitaju kada smo izašli, bacili na nas", napisala je Snježana u objavi.
Iako su fotografije koje je podelila u objavi besprekorne - elegantan i zaljubljen par ispred nestvarnih prizora mora i zalaska sunca, iza njihovog nastajanja stoji posebna priča.
"Dolazi slikanje. Kada su uzimali 1000 evra za svoju uslugu, nije bio problem. Problem je nastao kada sam tražila slike na moru do kojeg nam je 10 minuta voznje autom, ali nedelja je, turisti su tu, sunce upeklo, nece valjati slike - milion izgovora. Moje razočaranje ne prolazi. U restoranu puštaju pogrešnu pesmu za naš ples, barem je od Čolića kako sam trazila, ali ne i ona koju sam tražila. Mojima su i u restoranu zauzeli mesta ali ih je svekrva za moje oslobodila. Tortu iznose kada je pola gostiju otišlo.
Samo nam moji prilaze i daju kovertu i daju mnogo više nego što imaju i mogu priuštiti, takvi su roditelji. Oni odlaze na svoju stranu, a ja dolazim u svoju novu kuću koja nije moja, u kojoj sam stranac. Stranac do te mere da sam morala da potpišem da naša deca mogu da budu samo Grci, a ja njegovo prezime nisam mogla da dobijem bez njegovog odobrenja, dokumenta koji je morao potpisati i overiti. Grčka postaje moj drugi dom.
Svekrva mi ujutro daje lančić jer je u gužvi zaboravila. Ostavila je i koverte na stolu za nas, jer poklone nisu davali nama već njoj. Pokušavam da je upoznam, pričam sa njom, možda nam ide i bolje posle svadbe, možda ne, vreme će pokazati. Slike smo napravili mobilnim dan posle kada mi ni šminka ni frizura nisu bile sveže... Ja svog Grka nađoh na Fejbuku pre tačno godinu dana... Šta reći, verujte u svoje snove, doći će vreme i da se ostvare..", zaključila je Snježana priču koja je mnoge dirnula.
