Vasi je društvo okrenulo leđa, sa najboljim prijateljima više ne priča, a sa venčanja je izbrisan kao da nikada nije ni postojao. Ali niko ne zna šta je prethodilo toj odluci.
"Bili smo nerazdvojni godinama. On je bio brat koga nisam imao, a ja sam njemu uvek bio rame za plakanje. Kad me je pitao da mu budem kum, znao sam šta to znači u tradicionalnom smislu - ogroman angažman, finansijski trošak, odgovornost. Ali nije to bilo ono što me je nateralo da kažem „ne". Nešto dublje me je tištalo, nešto što nisam mogao da izgovorim.
Rekao sam mu: „Ne mogu da ti budem kum." To je bilo sve. Nisam smatrao da mu dugujem objašnjenje. Očekivao sam da će on, kao moj najbolji prijatelj, shvatiti da postoji razlog, da me pita, da sazna. Ali nije. Uvredio se, odbacio me i odmah me precrtao iz svog života.
Njegova verenica mi je rekla: „Kako te nije sramota da rasturiš prijateljstvo?". Ali ja ga nisam rasturio. Samo nisam mogao da pređem preko nečega.
Društvo me je osudilo, govorili su da je kuma velika čast i da sam ispao bezobrazan. Telefon mi je zvonio danima, svi su pokušavali da me ubede da promenim odluku. Govorili su da je kumstvo svetinja, da takva čast ne pada sa neba. Ali niko me nije pitao zašto sam zapravo odbio.
Niko nije znao da sam imao razloga. Niko nije znao šta mi je drug uradio pre nekoliko meseci, kako me je povredio, kako mi je okrenuo leđa kada sam ga najviše trebao. Niko nije znao da sam prećutao njegove reči koje su me zabolele više nego što bih voleo da priznam. Niko nije znao da sam ja bio taj koji se osetio izdan mnogo pre ovog kumstva.
Naime, kad sam kupio vikendicu pozvao sam njega i njegovu verenicu na piće, a doživeo najgoru sramotu. Tada moj najbolji prijatelj, napio se i počeo da me vređa govoreći - ti si materijalista, samo ti je važno da imaš dobra kola, nameštaj i pare. Nisi više isti čovek. Pokvario si se. Družiš se sa ljudima jačeg staleža od sebe jer si iskompleksiran.
Zaprave, stekao sam mišljenje da je ljubomoran na mene, nisam ga otpisao, ali sam ga u svojoj glavi daleko distancirao.
I sada, dok pišem ovo, znam da nisam pogrešio. Možda sam mogao drugačije da mu kažem. Možda sam mogao da objasnim. Ali zašto bih? On se nije potrudio da me sasluša, samo me je odbacio. I to mi je bio dovoljan znak da sam doneo pravu odluku.
Kumstvo nije samo formalnost. To je veza jača od prijateljstva. A ako već ne mogu da ga smatram prijateljem, kako bih mu mogao biti kum?"
