U svetu punom predrasuda i društvenih očekivanja, ljubav često pronalazi svoj put neopterećena granicama, rasom, bojom i nacionalnim razlikama. Svoje lično iskustvo je podelila devojka iz Srbije na stranici "Ispovesti", suočila se sa osudama zbog svoje veze sa mladićem albanske nacionalnosti.
Njihova veza je počela skromno, sa neobaveznim dopisivanjem i svakodnevnim sastancima na klupi kada bi se vraćao kući. Svaki susret bio je poput čarolije, oboje su bili srećni i zaljubljeni.
Međutim, sve ima svoj kraj, a njegov odlazak nazad u rodnu Makedoniju je nešto što je najviše plaši. Strahuje od tuge koja će me obuzeti zbog njegovog odsustva, jer je svesna da neće sresti boljeg partnera od njega.
"Mnogi me osuđuju zato što sam se zaljubila u Albanca koji prodaje sladoled u mom gradu. Inače dečko nastavlja porodičnu tradiciju i ima 21 godinu. Počeli smo da se dopisujemo i da ga svako veče kada se vraća kući drugarica i ja ga čekamo na klupi kako bi on stao i pričao sa nama, dok bi se ja tresla od uzbuđenja i zaljubljenosti. On se vraća u rodnu Makedoniju za 10 dana... Dolazi tek sledeće godine... Bojim se da ću upasti u tešku depresiju od nedostajanja... Boljeg dečka od njega verujte mi u životu nisam srela... Iako mi svi govore šta će ti taj Šiptar nikada mi neće promeniti mišljenje, on je jedna duša od čoveka..."
I dok je okolina savetuje da prekine vezu, veruje da je ona više od etničkih razlika i da je njen partner, uprkos svemu, izuzetna duša.
