Malo ko zna da je prvu emisiju Televizije Beograd 1958. godine prva vodila glumica Milena Dapčević, koja je time postala prva srpska i jugoslovenska spikerka, dok se još nisu pojavili ni Dušanka Kalanj, ni Brana Surutka, ni Mile Zdravković, piše Glossy.
Na poziv reditelja Jovana Konjovića došla je da pročita pozdrav Sovjetskom Savezu, koji će se emitovati u Moskvi. Budući da je u pitanju bio tako važan zadatak, ona je, pisalo se, imala veliku tremu.
U to vreme još nije bilo ni televizijske kamere ni studija, već je sve nimljeno u filmskom studiju na Košutnjaku, a kasnije je Milena pričala da joj je rečeno da tekst ne uči napamet, već da ga čita i da povremeno pogleda u "publiku", odnosno u kameru. U zagradi joj je napisao "sa osmehom" i "bez osmeha", a iako je snimanje bilo jednostavno, kasnije je priznala da je imala utisak da se dogodilo nešto izuzetno.
— Bila sam, naravno, u svojoj haljini, jer televizijska garderoba nije postojala... Čula sam da je snimak veoma uspeo — rekla je kasnije za Yugopapir.
Sledeći put kada se Milena pojavila na malom ekranu bilo je to u prvoj televizijskoj drami "Slučaj u tramvaju", kada je nastupila kao ono što jeste zapravo bila — glumica.
Milena Dapčević rođena je kao Milena Vrsajkov u Despotovu 1930. godine, a postala je jedna od najvećih zvezda socijalističkog filma. Njenu karijeru je, bez sumnje, obeležio film "Anikina vremena" iz 1954. godine, napravljen po motivima istoimene novele Iva Andrića, u kom je igrala naslovnu ulogu.
Osvajala je talentom, ali i lepotom, a sredinom 20. veka u Jugoslaviji su je opisivali kao "lepu ženu, jednu od onih lepih žena koja i pojavom i glasom kao da sugeriše da postoji samo njena tajna, nešto što samo ona zna i što nikad neće reći".
Igrala je u velikom broju filmova i TV drama, a mlađi su je upamtili kao doktorku u filmu "Boško Buha".
Pored toga što su njen život obeležili film i televizija, tu je i njena velika ljubav s Pekom Dapčevićem, narodnim herojem, učesnikom Narodnooslobodilačke borbe i Španskog građanskog rata, ambasadaorom SFRJ i general-pukovnikm JNA. Upoznali su se tokom leta 1952. godine, dok je Dapčević letovao u Dubrovniku, gde je Milena snimala film "Svi na more". Par se ubrzo venčao, a kum im je bio Milovan Đilas, koji je pisao o njihovoj velikoj ljubavi.
U posleratnim danima bilo je neprihvatljivo oda se jedan istaknuti partizanski borac bori glumicom, a ne nekom partizankom, ali su Milena i Peko "terali svoje". Glumica je bila odbačena od Dapčevićevih ratnih drugova, naročito jer je on tokom rata bio u vezi s prelepom i išta manje hrabrom Stanom Tomašević, prvom ženom koju je Tito postavio za partizanskog komesara i koju su nazivali "Titovom manekenkom".
Međutim, Peko je odabrao ženu koja ne samo što nije bila istaknuta borkinja, već je bila samo dete kad je počeo rat.
Milena je dobijala anonimna pisma puna mržnje i besa, a još se pamti da su na dočeku Nove 1954. godine u Klubu književnika sedeli samo sa Đilasom i njegovom suprugom, što je Đilasa podstaklo da napiše politički tekst "Anatomija jednog morala", u kom je kritikovao funkcionere i njegove supruge.
— Naročito su bile izveštene u surovosti one koje se nisu mogle pohvaliti za svoju mladost vrlinama koje su tražile od drugih, od neveste. Jedna je rekla, imitirajući slabu literaturu: "Prosto osećam odvratni zadah razvrata ako sam s njom u istoj prostoriji". A jedna druga, koja je proživela mladost u onom vremenu kada se u SKOJ-u oslobađanje od "buržoaskih" moralnih predrasuda devičanstva i vernosti smatralo prvim znakom ženske emancipacije, rekla je: "Više se ne zna ko su naše drugarice! Ne razlikuje se ko je kurva, a ko je drugarica". A jedna opet: "Njeno zanimanje je takvo da može biti samo kurva" — pisao je Đilas.
Međutim, potom je počeo čuveni Titov politički obrčaun sa Đilasom, što je Dapčeviće dovelo u komplikovan položaj — njegova braća izjasnila su se ranije da je za Staljina i završila na robiji, a Peko je ćutao u jeku tenzija na relaciji TIto-Đilas jer nije mogao da bude protiv svog prijatelja.
Nakon skandala, Peko je smenjen s mesta načelnika Generalštaba JNA i postao amabasador Jugoslavije u Grčkoj.
Milena i Peko imali su dvoje dece: ćerku Milicu i sina Vuka, a glumica je celog života isticala koliko je ponosna na naslednike. Milica je odlučila da postane arheološkinja, o čemu je Milena pričala s ponom, a u jednom intervjuu istakla je i da Milica ima "bolji ukus u odevanju" od nje.
Preminuo je u Beogradu 1999. godine, sa Milenom pored sebe. Ona je nastavila da živi u Srbiji i neguje sećanje na njega, a svet je napustila 3. decembra 2018. godine.
