Kada joj je preminuo suprug, Rebeka Vulf je odlučila da ostane sama do kraja života. Ne zato što je tugovala, već zato što je brak bio nešto što više nije želela da joj se ponovi.
"Moj brak je bio traumatičan, samo ja nisam bila u potpunosti svesna toga dok moj muž nije naglo umro. Nakon toga sam shvatila da imam potrebu da podignem svojih četvoro dece u porodici bez toksičnih odnosa, to mi je postalo prioritet u životu", rekla je Rebeka.
Odlučila je da bude samohrana majka, ali nije želela da se ograniči emocionalno i seksualno. Odlučila je da pušta u svoj život ljubavnike i nije izbegavala kratkotrajne neobavezne veze.
"To su veze koje nisu bile monogamne, neke i homoseksualne. Često su uključivale i više partnera - ponekad sve zajedno. Bile bi bestidne. Transparentne. Komunikativne. Bila sam poštovana i voljena na način za koji sam misila da je nemoguć", priča Vulf.
Neke veze u kojima je bila, su bile na daljinu, neke su bile bliže kući, ali sve su bile ograničene. I nikada nije dovodila partnera u kuću. Ali kako to obično i biva, ova mama se zaljubila.
"Zaljubila sam se. Upoznao je moju decu, došao je u našu kuću, ali se nisam opterećivala vezom, jer smo se viđali povremeno, pošto je živeo u drugoj državi. I tada, nastavili smo da viđamo druge ljude, istražujemo nemonogamiju. Ali kad se preselio u moj grad, nešto se promenilo. Shvatila sam da nisam sposobna za "normalnu" vezu. Da granice povučene na početku nisu bile dovoljne. Naša je veza počela da nalikuje nečemu što nisam želela, a prekinula sam je prilično iznenada", objašnjava Rebeka.
Često se od žena, posebno samohranih majki sa decom, očekuje da čeznu za stabilnošću - da pronađu nekoga sa kim će da dele život. Međutim, to nije slučaj i sa ovom ženom.
"Znam da u ovoj fazi svog života želim intimnost. Podršku. Želim seks. Ne želim da se ponovo obavežem, ponovo venčam, da živim sa nekim ili da dovedom svog partnera kući kako bi upoznao moju porodicu", priča ova majka.
Iako se veoma mlada udala i rodila decu, isto tako mlada je ostala i udovica. Poslednje dve godine provela je držeći predavanja i u razgovorima sa ženama svih godina - slobodnim i udatim, u vezama i udovicama - koje su željne seksualnog eksperimentisanja.
"Mnoge homoseksualne žene izlaze iz monogamnih hetero veza, a da nikada nisu doživele homoseksualni polni odnos. Dok žene iznova zamišljaju ko mogu da postanu, na prvom mestu im je zadovoljstvo i uče kako bez objašnjenja da idu za nekonvencionalnim vezama koje ih usrećuju, a jednako su vredne, ako ne i više, od dugoročnih monogamnih veza" objašnjava Rebeka.
Društvo uzdiže dugoročne monogamne veze i mršti se na seks za jednu noć. Pretpostavlja se da je jedna velika ljubavna priča moćnija od desetak kraćih i da bi se pronašlia sreća treba da se udružimo i ostanemo zajedno, u dobru i zlu - čak i kad stvari postanu gore nego što se mogu zamisliti.
"Ove priče kao "zauvek su bili srećni" nanosi više štete nego bilo šta drugo čega mogu da se setim. Ta pretpostavka stavlja ženama na leđa da moraju da trpe loša vremena i daje im nerealnu veru da će u budućnosti biti bolje. Insistira na tome da je rastanak u biti njihov neuspeh, a ženina žrtva je sveta... Posvetila sam se deci, ali me to ne ograničava da imam odnose kad poželim, ako sam majka, nisam rob", priča Vulf.
Rebeka sa 40 godina napokon je u stanju da prepozna šta zapravo želi i koliko se to razlikuje od onoga što se od nje u prošlosti očekivalo.
"Živim život sa svojom decom, koju sam više nego sposobna sama da vaspitam i izvedem na pravi put, uz podršku prijatelja i porodice koji su mi uvek bili stvarni životni partneri", kaže ova žena.
Iako ovakva odluka nije za svakoga, Rebeka se nada da će se ovakav stav o vezama koje kao da su na periferiji čovekovog života uskoro normalizovati. Poštovanje tuđih granica i želja, bilo muških ili ženskih, mora biti obostrano.
"Na taj način će sve više ljudi odbacivati nerealna očekivanja društva, a više će se baviti svojim ličnim potrebama i željama. A to je, uostalom, prava ljubav", zaključila je Rebeka.
