Tatjana Jovančević, mnogima poznata kao Tanja iz Velikog brata, i danas pleni lepotom gde god se pojavi! A malo ko zna da se iza njenoj zadivljujućeg pogleda i osmeha krije užasna priča koja se retko viđa i na bioskopskom platnu. Naime, kada je mislila da je postala zvanično najlepša u Jugoslaviji, pobedivši na takmičenju, mislila je da je ceo svet nje, a onda su joj brutalno krila odsečena...
- Osećam se kao ratnica gotovo od rođenja, a naročito od kada su mi se roditelji razveli, od neke moje treće godine pa sve do sada, do moje pedesete. Non-stop kao da sam u nekom ratu, za sve treba da se borim, kod mene ne postoji ništa opušteno. Kao mala sam maštala da budem stjuardesa ili da šetam po nekim velikim pistama, da budem svetski poznata. Od rođenja sam imala osećaj da sam stvorena za neke velike stvari - kaže Tatjana.
Tatjana je kao i svaka devojčica maštala o tome šta će biti kad poraste, svojom lepotom se izdvajala od većine, a krupnim koracima je koračala ka ozbiljnom uspehu.
Sa 16 godine postala je mis i dobila milionski ugovor poznatog italijanskog brenda koji joj je nudio saradnju i slavu, ali je život za nju imao druge planove.
- Bio je jedan veliki šok, ali prelep. Nisam ni bila svesna šts se dešava, stavljaju mi lentu, svi se okupili oko mene. Trebalo je da nakon toga da predstavljam Jugoslaviju. Dobila sam od najpoznatijeg italijanskog brenda ponudu i milionski ugovor... Dobila sam stipendiju, 5 godina školovanja, može da ide sa mnom ko god jer sam maloletna. Sećam se, brat mi pokazuje cifru, ali ja sam razmišljala. Rekla sam: "Moram malo da razmislim". Mislim da sam jako pogrešila u tom trenutku - otkrila je.Nije ni slutila da će joj poznanici prirediti noćnu moru koja je ostavila na njenoj duši neizbrisiv trag.
- Upoznali smo se na svadbi na kojoj je majka bila sa mnom, njegova porodica je bila oduševljena sa mnom, govorili su mi kako sam lepa i nežna. Kasnije sam ga videla na Izboru za mis na kome sam pobedila. Začudila sam se i zapitala što su došli, ali sam se zahvalila na podršci. Taj momak došao je kod moje bake 10. avgusta i molio da me pusti kako bi me pokazao prijateljima, koji hoće da mi poklone neke stvari. A i on je želeo da se pohvali kako poznaje devojku koja je najlepša i koja će predstavljati Jugoslaviju. Baka je jedva dozvolila i rekla da me vrati pre prvog mraka. Nisam očekivala da će se bilo šta loše desiti - započela je Tatjana prvu veliku ispovest za "Kurir".
U početku je delovalo da će biti sve onako kako je taj mladić i rekao.
- Sve je u početku bilo tako. Bili smo sa tim prijateljima, dobila sam i poklone, ali kako se približavao mrak, želela sam da idem kući. Međutim, zamolio me je da idemo do njegovih i oni bi želeli da me vide nakratko. Odveo me je u kuću koja je odmah pored groblja. Unutra je sve bilo luksuzno. Popričali smo, polila sam sok, na njihovo insistiranje još jedan i kada je došlo vreme da me odvezu, rekli su mi da nema goriva i da bi bilo najbolje da presmavam, pa će me sutra odvesti do stanice. Moju baku su samo obavestili i spustili slušalicu. Dali su mi providnu spavaćicu, on je došao kasno posle ponoći, negde pred jutro, mortus pijan... Ja sam sela na krevet momentalno i rekla: "Nemoj da me povrediš molim te"... Govorio mi je kako je lepo maziti se i ljubiti, da treba da se opustim i da mi neće ništa. Bežala sam po sobi, kao srnu me je jurio po sobi, zgrabio i bacio na krevet. Tada sam izgubila nevinost na jedan odvratan način - kroz uzdah je pričala čuvena misica.
Usledila su tri meseca stravične torture u kojoj je učestvovala čitava porodica tok muškarca.
- U jednom trenutku rekla sam." Ja ovde ne pripadam, galamiće mi tata, on je bio jako strog, imam drugarice, rugove, moram u školu. Šta hoćete vi od mene?" Rekla mi je: " Dete". Na sve su bili spremni samo da dobiju dete, rekli su mi da im ja ne trebam, sve će da se iscenira, ako treba i venčaćemo se, samo da rodim dete... - govorila je i dodala:
- On je živeo u Nemačkoj sa ženom koju je voleo ali nije mogla da ima decu. Nosio je čak lančić sa njenim počenim slovom imena "N". Bila sam u šoku, ponavljala je da im treba dete. Kada se beba rodi, ja mogu da radim šta god hoću, potpuno sam nebitna nakon toga - rekla je Tanja.
Prisećajući se užasa koji je preživela, opisala je kako je u jednom trenutku dobila doslovno nadljudsku snagu zahvaljujući kojoj je uspela da pobegne.
- Jedna njihova rođaka mi je i malo pomogla u tome. U jednom momentu više nisam mogla da izdržim i kada je njegova majka ulazila na vrata, ja sam na nji bacila stočić. Ona je pala, a ja sam istrčala napolje. Kada sam se pojavila onako krvava i prljava na bakinim vratima, samo sam izustila kroz suze: "Bako, spasi me", priča Tanja.
Nakon bega od zlostavljača, saznala je da je u drugom stanju, ali se i trudnoća ubrzo iskomplikovala.
- Dobila sam unutrašnje krvarenje. Prešla sam treći mesec, plod je pukao i krvarila sam, doktor je rekao da nešto hitno mora da se učini da ne bi umrla. Ostala sam i bez svog deteta... Nikada više nisam mogla da zadržim trudnoću, iako je bilo prilike - rekla je sa suzama u očima i otkrila:
- Nakon razvoda oca i majke, koji su se tukli, jurili noževima, pa onda to što mi se desilo, rekla sam sebi: "Nikada se neću udati" i nikada nisam.
Od oca nije imala razumevanje i prekinu su svaki kontakt, dok joj je pokojni brat, koji je preminuo u 30-oj godini, pored majke i bake, bio sve u životu i navjeća podrška.
- Nikada nisam imala priliku mom ocu tačno da ispričam šta se dogodilo, uvek sam to nekako krila. Tata mi nije verovao, mislio je da sam svojevoljno otišla i želela da se udam. Kada sam došla da pričam sa ocem rekao mi je: "Ne želim da razgovaram, ruku ovoliku su gurnuli u tebe" i tu je prekinut svaki naš kontakt - otkrila je Tatjana i dodala:
- On je mene bukvalno omrznuo, kada sam želela da mu ispričam sve nije želeo. Govorio je da sam se ja udala, znate, neko ko vam je najbitniji vas gura. Pa nisam ja kriva za to što mi se desilo, pusti me da ti kažem pa me onda osudi. Ja da sam htela da se udam ne bih bežala... Pa čekaj, da si mi iz oka kanuo, ako ne poštuješ moju borbu, ma ćao, misli šta hoćeš čoveče. Ja znam kroz štas sam prošla, koliko sam se mučila... Ko god da vas ne poštuje, pre svega ne poštuje sebe. Tada sam rekla i mnogo puta u životu, idemo dalje, prošlo je. Šta god da je, prošlo je, bitno da sam živa, ko hoće da me odbaci neka me odbaci... - govorila je.
Da pred ovu prelepu ženu život konstanto stavlja izazove govori i činjenica da se susrela sa veoma opasnim zdravstvenim problemom koji razara organizam - karcinomom.
Bila sam mlada i zdrava osoba, bolest je samo odjednom došla i promenila zauvek moj život i sudbinu. Rak u mladosti nije bio jedini udarac za mene. U tom periodu sam se zabavljala s dečkom kojeg sam mnogo volela. Ta veza je bila pred brakom, želeli smo i dete. Moj tadašnji dečko je bio iz imućne porodice. Imao je solarijum u kući i ja sam stalno išla u solarijum, nisam pravila pauzu, svaki dan. Izlazile su mi fleke po leđima, ali ni za to nisam marila. Osećala sam ponekad kao da mi trnci prolaze kroz telo, neko žarenje... Legla sam zdrava, sledeći dan sam ustala bolesna. Dva meseca doktori nisu mogli da ustanove šta mi je, samo mi je odjednom buknula noga i stavili su mi je u gips. Znala sam šta me čeka. Tadašnji dečko, za kojeg sam mislila da će mi biti muž, ostavio me je na bolničkoj postelji. To je bio jako bolan udarac.
I tada je smogla snage i donela odluku koja joj je promenila život iz korena.
- Jedna osoba koja nije verovala u moje borbe, rekla je: "Nemam više čega da se plašim, ti umireš od raka...". Tada sam uzela svoje štakice, krenula peške kod doktora sa samo 29 kilograma, ušla u ambulantu i rekla doktoru: Znam da ste najbolji, verujem vam, želim da živim, odsecite mi nogu odmah sada" - rekla je Tanja i otkrila da joj se slično desilo kada se godinama kasnije borila sa karcinomom dojke:
- Pitala sam doktora šta je najpametnije da radimo. Rekao je da treba da spašavamo glavu. U jednoj dojci pojavila se metastaza u drugoj je bio benigni. Svih 16 limfi je izvađeno ispod pazuha i skinuta mi je dojka. Ja sam tada rekla doktoru: "Secite, sve što treba secite". Bile su mu pune oči suza, nije znao šta ga je snašlo, čovek nije ni stigao da vidi da ja nemam nogu. Bilo mi je bitno da živim, da sam živa - izjavila je.
Po njenoj životnoj priči mogao bi da se snimi film, a velika želja joj je da sve ono što je proživela pretoči u knjigu.
- Želela bih da to ostavim mlađim generacijama kao primer da čovekova borba može mnogo toga. Sve u životu što ne valja trebalo bi da se iseče. Ako vi sami sebe ne cenite i ne volite, niko neće. Trenutak kada sam prelomila da se borim bio je kada sam rekla dokotru "Ja ne želim da mi zabadaju cveće na groblju, već želim da mi posipaju dok hodam, to je za njih najveći poraz, a za mene ponos i nagrada!". Uvek sam želela da živim - zaključila je.
