Jedna od najznačajnijih pesnika romantizma bio je čuveni Branko Radičević, a iako je živeo svega 29 godina, uspeo je iz sebe da ostavi večna dela. Svoje pesme je pisao na čistom narodnom jeziku, a stihovi koji su izašli iz njegovog pera postali su večni. Međutim, neverovatna ljubavna priča Radičevića ostavila je veliki pečat na njegov život.
Rođen kao Aleskije Radičević 1824. godine u Slavonskom Brodu. Njegov otac, Teodor Radičević je bio činovnik koji se bavio prevođenjem književnih dela sa nemačkoj jezika, a jedan od njegovih najznačajnijih prevoda bila je drama „Viljem Tel“, nemačkog pesnika, dramaturga, filozofa i istoričara Fridrih Šilera.
Brankova majka Ruža Radičević je bila ćerka bogatog vukovarskog trgovca Janka Mihajlovića. Teodor i Ruža su imali još dvoje dece, sina Stevana i ćerku Amaliju koja je preminula kada je imala dve godine.
Nije samo Branko Radičević imao nesrećnu sudbinu. Njegova nesuđena draga, Vilhelmina – Mina bila je sedmo od ukupno trinaestoro dece Vuka Stefanovića Karadžića i njegove supruge, Nemice Ane Marije Kraus. Samo Mina i njen brat Dimitrije nadživeli su svog oca, dok su ostala deca preminula kao mala ili vrlo mlada.
U 30. godini u Beogradu udala se za bratanca kneginje Ljubice, profesora Beogradskog liceja Aleksu Vukomanovića, čije će prezime, uz očevo, nositi do kraja života. Godinu posle venčanja, rodila je sina Janka, veliku radost Vukovu, ali suprug joj ubrzo umire. Bežeći od tuge, vratila se sa sinom u Beč, gde joj samo nekoliko godina kasnije umiru roditelji, a potom i brat. Najveću tugu Mina je doživela 1878. godine: njen sin Janko, koji se školovao u Rusiji i bio dobrovoljac u rusko-turskom ratu, umro je na Kavkazu. Mininom smrću 1894. ugašena je loza Vuka Karadžića.
Brankova smrt
Pesnik je preminuo 1. jula 1853. godine u bečkoj bolnici, a u momentu njegove smrti negovala ga je Ana Kraus, supruga Vuka Karadžića. Branko Radičević je nakon prerane smrti bio donekle zaboravljen, a grob mu nije održavan i negovan.
Njegov kult je počeo da se stvara među Srbima nakon dve decenije. Njegova želja je bila da bude sahranjen na Stražilovu, a nakon nekoliko neuspelih pokušaja "Srpska omladina" mu je 1883. godine ispunila tu želju.
A na Brankovoj večnoj kući je napisno:
„Mnogo hteo, mnogo započeo, Čas umrli, njega je omeo!“
(Stil / Biografija.org / Novosti / Opanak)
Branko Radičević nije dočekao ni 30. rođendan, a za života je ostavio kapitalna dela koja će ga večno čuvati od zaborava.
Branko Radičević nije dočekao ni 30. rođendan, a za života je ostavio kapitalna dela koja će ga večno čuvati od zaborava.
