Čuvenu pevačicu Veru Nešić svi pamte po raskočnom glasu i neverovatnoj energiji koju je prenosila na svoju publiku, te se za njene nastupe uvek tražila karta više. Vatrena crnka krupnih očiju izvodila je pesme čistim glasom neslućenih dubina i visina, šireći i radost i setu. Predavala se u potpunosti, a gde god bi zapevala, dovela bi atmosferu do usijanja, dok u karjeri nije znala šta je skandal.
Naime, mnoge njene kolege nisu znale da je pravo sa hemoterapije ušla na nastupe i snimanja. Toliku je snagu i volju imala u sebi, a muzika je bila njen pokretač.
Stekla je veliku popularnost krajem osamdesetih godina prošlog veka zahvaljujući specifičnoj boji glasa. Pesmom i albumom "Dva sanjara, dva drugara" iz 1987. godine započela je diskografsku karijeru. Već na drugoj ploči iz 1988. dočekala prvi megahit "A gde smo ja i ti".
- Vera je bila dragulj kakav se rerko rađa. Izuzetno muzikalana, bogomdana za šumadijsku pesmu. U studio je zakoračila kao već stilski i repertoarski formiran pevač. Komponovao sam joj tri albuma, mnogo dobrih pesama različitog ritma. Ipak, Vera Nešić je zakon za dvojku - ističe maestro Dragan Aleksandrić.
Publika je sa oduševljenjem slušala njene izvedbe sevdalinki, ali i novokompovane folk muzike koja je tokom devedesetih bila izuzetno popularna. Potom izdaje neke od svojih najvećih hitova poput „Bez tebe jutro ne sviće“, „Ti si mi srce slomio“, „Probudi me“…
Ova Kragujevčanka izuzetno je bila vezana za rodno mesto, pa se njena pesma „Zaspala je Šumadija“ smatra simbolom ovog kraja.
Pored muzike volela je i fudbal, često je nastupala kao golman različitih selekcija. Kad se udala za kolegu bubnjara, počela je da nastupa po restoranima i hotelima, da izvodi programsku muziku - romanse, starogradske pesme, šlagere i probrane narodnjake.
Poslednji album objavila je za Grand produkciju 2006. godine, pod nazivom „Bolujem“. A onda se i suočila sa opakom bolešću, čini se, kao da je nešto slutila.
- Borila se s karcinomom do poslednjeg časa, tri godine je bolovala. Njeno lečenje je bilo završeno i u Beogradu i u Kragujevcu, pa smo onda došli ovde. To su bili strašni trenuci. Zamislite kad vam lekari kažu: "Potražite nešto drugo, vaše lečenje radioterapijom i hemoterapijom je završeno." Onda smo mi došli ovde kod ćerke Katarine u Ameriku. Obratili smo se za pomoć jednoj Kineskinji, koja je lečila alternativnom medicinom, nekim čajevima i kombinacijom vitamina. Međutim, sve je to bilo kasno. Desetak dana je bila na klinici, odakle je otpuštena na kućno lečenje. U ćerkinoj kući je i preminula - rekao je njen muž za "Kurir".
Istakao je da je bol ista bez obzira što godine prolaze.
- Vera je preminula 10. januara 2011, u Finiksu, u Arizoni. Imala je smao 52 godinu. Bol je ista kao i tada, ništa manja. Mi smo 30 godina bili u braku, u kom smo dobili dve ćerke – Katarinu i Emiliju. Išli smo zajedno i u osnovnu školu.
Malo je poznato da je upravo Vera pevala prateće vokale Ceci na njenom debitantskom albumu i pesmi „Cvetak zanovetak“.
- Da, Ceca se tad pojavila na Ilidži i dobila debitantsku nagradu. Posle toga Vera joj je na prve dve ploče pevala prateće vokale, pa onda i Snežani Savić, Miroslavu Iliću, Milošu Bojaniću, Radiši Uroševiću i mnogim drugima. Snežana Đurišić, Ana Bekuta i Vera su to maestralno radile u tom periodu.
Osim toga, Vera je bila veliki humanista. Održala je preko 100 koncerata u humanitarne svrhe.
Tokom dvadesetogodišnje diskografske karije (1987 - 2006) snimila je desetak albuma sa nekoliko hitova i pesama sa snagom evergrina: "A gde smo ja i ti", "Zaspala je Šumadija", "Oj, Srbijo, sele moja mila", "Dva sanjara, dva drugara", "Čarapanka", "Bez tebe jutro ne sviće", "Ti si bio drugačiji", "Hrabrim srce, preboleću", "Gladio mi gladiole", "Subota veče", "Planula je ljubav nova", "Smejala se il' plakala"... Dobitnica je brojnih priznanja i nagrada, a njeni bez njeni hitova ne može da prođe nijedno slavlje.
Toše Proeski je bio očaran njom
Pokojni Toše Proeski je bio zadivljen njenim glasom i načinom na koji izvodi makednoske pesme.
- Jednom su gostovali zajedno i pevali u emisiji uživo, sa orkestrom Ljubiše Pavkovića. Vera je htela je da peva "Zajdi, zajdi" i čak je bila i na probi sa orkestrom. Posle nekih pola sata na probu je došao i pokojni Toše, sa željom da otpeva istu pesmu, ne znajući da je Vera već probala nju. Kad je to čuo, on je želeo da otpeva neku drugu pesmu, međutim, Vera, koja je bila veliki čovek i kolega, odmah je rekla: "Ne, ne, molim te, Toše, ti otpevaj 'Zajdi, zajdi', a ja ću nešto drugo!" Takva je bila moja Vera - prisetio je njen supru.
Ćerka mamina kopija
Ćerka Emilija je odličila da krene Verinim stopama, te ge učestvovala i u "Zvezdama Granda". Svirala je klavir 10 godina, pevala je i u horu. Završila je srednju i nižu muzičku školu,a potom i solo pevanje u Kragujevcu. Svi kažu da neodoljivo podseća na majku.
- Kažu mi da podsećam na nju, a ko me čuje, primeti da imamo i sličan glas. Nije verovala da ću da pevam. Rekla mi je šta god radim, da radim punim srce i da budem uporna - zaključila je.
