Žene često znaju da se šale na račun moguće afere svojih partnera s dadiljom, jer je to postao svojevrsni kliše i prilično uobičajena situacija.
Nažalost, za neke se ovakav scenario ostvari na veoma bolan način. Kako je teško suočiti se s izdajom muškarca za kojeg ste se udale i žene kojoj ste poverili svoju decu? U iskrenoj ispovesti za Dejli mejl, jedna povređena žena odlučila je podeliti svoj osećaj očaja, dok njen suprug iznosi svoju verziju priče.
Abigail Marfi, 38-godišnja projektna koordinatorka i majka dvoje dece, sada deli svoje iskustvo:
"Otkako sam u braku, prvi put sam se probudila u praznom krevetu. Počela sam da se tresem. Prvo me je obuzeo osećaj tuge, a zatim ljutnje i besa. Nekoliko dana ranije, suprug me je ostavio zbog druge žene, i to ne bilo koje, već zbog žene koja je 15 meseci radila za nas kao dadilja i koja ima samo 23 godine.
Što je najteže od svega, u tom trenutku bio je s njom u sobi preko puta naše. Možda pomislite da nisam normalna što tolerišem takve stvari, ali imamo dvoje dece od četiri i šest godina, pa iz njihovog razloga nisam želela praviti scene. Iako je Ben već neko vreme pokazivao sumnjivo ponašanje, nikada nisam ni u snu pomislila da bi mogao pasti tako nisko.
Upoznali smo se dok sam imala 18, a on 20 godina. Dugo me osvajao, jer ga nisam odmah smatrala privlačnim. Nakon venčanja i dolaska dece, odlučili smo angažovati dadilju, s obzirom da smo oboje bili vrlo zauzeti. Tada se javila 21-godišnja Ana na oglas, delujući veoma ljubazno i simpatično. Pozvali smo je da živi s nama kako bi se potpuno posvetila deci. Njen izgled nije bio toliko atraktivan da bih se plašila ostaviti je s mužem. Najvažnije od svega, volela je decu, a i deca su volela nju. Ono što su Ben i dadilja imali zajedničko bio je muzički ukus, ponekad bi izašli zajedno, što mi nije smetalo. Naprotiv, pružalo mi je malo vremena za sebe jer sam ionako bila previše umorna za noćne izlaske.
Prvi put sam primetila privlačnost između njih tokom jednog izleta na kojem sam se osećala kao suvišna. Sledećeg jutra, moji strahovi su se ostvarili - suprug je odlučio okončati naš brak putem obične SMS poruke u kojoj je pisalo:
"Ne volim te više, a bojim se da ni ti mene ne voliš. Najbolje bi bilo da se u miru rastanemo". Priznao je da se zaljubio u Anu.
Preklinjala sam ga da to ne čini barem zbog dece, ali on je bio odlučan. Te večeri ušla sam u Aninu sobu i zahtevala objašnjenje. Bila je posramljena, ali je priznala kako su se dotad samo jednom poljubili. Verovala sam joj jer nije imala razloga da laže - ionako je već sve bilo gotovo.
Bila sam jako povređena i pitala sam Anu kako je mogla? Hlebom sam je hranila, ljubila je moju decu. Ne znam kako je mogla to da učini u našem domu.
Zamolila sam Bena da spava u gostinjskoj sobi, jer nisam smatrala da sam ja ta koja treba da se žrtvuje. Umesto toga, on se ležerno preselio u njenu sobu preko puta! Bila sam zgrožena tim činom. Ipak, nisam reagovala.
Zašto nisam izbacila dadilju iz kuće?
Ona je već dve godine bila deo života moje dece i nisam želela njima da uskratim njeno prisustvo. Da se razumemo, bilo je trenutaka u kojima sam želela oboje da ih kaznim, ali ne iz ljubomore, već zato što sam i ja želela da imam nekog posebnog pored sebe. Bila sam na nekoliko sastanaka i mogu da kažem da mi nije cilj ponovo da se skrasim - samo želim opet da osetim požudu i leptiriće u stomaku, sve ono što više nisam osećala sa Benom.
Nakon svega, shvatavam da pravi uzrok raspada našeg braka nije bila Ana - njihova afera bila je samo prolazna epizoda u već ionako problematičnom braku. Bez obzira na sve što su mi priredili, želim im iskreno sve najbolje", izjavila je Abigail.
Pogledajmo sada istu priču iz Benove perspektive:
"Znam da ljudi često govore o krizi srednjih godina kad osoba napuni 40, ali moja osećanja prema Ani su bila duboka i nimalo površna. Nisam to učinio olako. Naš brak već je neko vreme bio u raspadu, pa je moja zaljubljenost u dadilju samo ubrzala taj proces.
Nemam osećaj krivice zbog razvoda jer nisam svesno tražio avanturu. Brinuo sam se o tome kako će sve to uticati na decu, osećao sam saosećanje prema supruzi i Ani - poslednje na šta sam mislio bilo je moje sopstveno dobrostanje. Abi se ponašala veoma razumno i velikodušno nakon svega, iako je mogla odabrati sasvim drugačiji pristup koji bi dodatno zakomplikovao život meni i dadilji.
Istina je da sam dugo osvajao svoju suprugu i da njena osećanja nikada nisu bila jednako snažna kao moja. Ponekad je to bilo frustrirajuće jer, i nakon venčanja, činilo se da nije u potpunosti posvećena našem odnosu. To sam primetio čak i tokom intimnosti. Naša veza bila je više prijateljske nego ljubavne prirode."
Sa druge strane, Ana mi se svidela čim smo se upoznali iako mi nije bila privlačna - izgledala je pomalo štreberski. Ipak, često smo ostajali zajedno budni slušajući stare ploče i razgovarajući. Kasnije sam uvideo da mi godi njeno društvo. Budući da smo se Abi i ja stalno oko nečega prepirali, bila mi je potrebna uteha, utočište.
Kao što bi verovatno svatko u takvoj situaciji postupio, obratio sam se osobi koju sam najčešće viđao, a to je bila Ana. Slušavši moje probleme, uvek bi ostajala neutralna, nikad nije rekla lošu reč o mojoj supruzi. Bračne svađe postajale su sve učestalije i ja sam počeo ozbiljno da sumnjam u naš opstanak, jer nisam želeo da deca odrastaju u nezdravoj okolini.
Ana je to primetila i rekla mi kako planira da se iseli iz kuće, jer je meni i Abi potrebno vreme za sebe. Čuvši to, osetio sam neočekivanu tugu, jer nije normalno toliko da se vežem za dadilju. U tom trenutku počeo sam da preispitujem svoja osećanja prema njoj. Jesam li uistinu želeo da budem sa njom ili je to bila puka reakcija zbog osećaja nezadovoljstva u braku?
Nisam znao, jednostavno sam "zaglavio", ali nisam hteo nikoga da povredim. Kako su moja osećanja prema Ani rasla, došao sam na ideju da joj sve priznam. Mučilo me jedino kako bi ona na to reagovala - ja bih joj priznao da sam zaljubljen u nju, ona bi počela da se smeje ili bi me čak ošamarila, a potom i rekla kako sam običan nezadovoljni sredovečni muškarac - i to bi bio kraj svega.
Jednom prilikom ostali smo sami u kući i to je bio savršen trenutak za razgovor. Nakon što sam izrekao svoja osećanja, ona je počela da plače i priznala mi kako oseća isto. Bio je to događaj koji nam je dao do znanja kako smo "zaglibili" u nemogućoj situaciji jer nismo želeli da povredimo Abi i decu.
Sledećih večeri smo mnogo razgovarali o svojim osećanjima, ali bez fizičkog kontakta. Tek dan pre porodičnog izleta prvi put smo se poljubili. Rekao sam joj šta planiram da učinim - da tražim razvod od supruge. Znam da nije bilo u redu što sam to učinio porukom, ali uspaničio sam se i nisam video drugi izlaz.
Ionako je bilo nemoguće da svi iz te priče izađemo nepovređeni. Plašio sam se i kako ću svoju odluku da objasnim deci. Ne poričem kako je bilo izrazito čudno spavati s Anom pod istim krovom gde je živela i Abi, ali nisam se osećao krivim. Deca su primetila - jednog jutra su uletela u Aninu sobu i tražila da im popravim igračku, ali nisu ostala nimalo zatečena prizorom. Znam da se Ana nakon svega boji kako će ljudi o njoj govoriti kao o razaračici brakova, ali, na kraju krajeva, ona ni za šta nije kriva - ali nije ni iko drugi", objasnio je Ben.
Stil/Dejli mejl
