Paul i ja smo bili prijatelji 16 godina pre nego što smo shvatili da smo zaljubljeni. Nakon toga nam je trebalo manje od nedelju dana da odlučimo da ostavimo naše supružnike, tj. da se razvedemo.
Mada nije tako jednostavno kao što izgleda.
Prvo, nismo bili "prijatelji" ni u jednom tradicionalnom smislu te reči. U stvarnosti smo se jedva poznavali. Upoznali smo se na jednom burger štandu gde smo oboje radili tokom lokalnog trodnevnog festivala.
Svake godine smo se sastajali na tom štandu, zajedno radeći tri dana, a onda se nismo viđali po godinu dana.
Jedne godine, došla sam na štand i odjednom sam pogledala u njegovom pravcu, on je pogledao u mom, oči su se srele i desilo se nešto. Sećam se kako je išao prema meni, a ja sam samo mislila na to da je Paul onaj pravi za mene.
Čovek mojih snova.
Međutim, u to vreme oboje smo bili u braku. Ali ni on ni ja nismo bili srećni sa svojim tadašnjim supružnicima. Da situacija bude komplikovanija, on je imao decu.
Kasnije te nedelje, dok su mu supruga i deca bila u poseti kod rodbine, Paul me pozvao da mu se pridružim na ručku, u jednom restoranu blizu njegove kuće. To je bio prvi put da smo se sreli van sajma.
Tokom sledećih nekoliko dana smo se potpuno poverili jedno drugom. Ja sam mu priznala da pišem knjigu koju planiram da objavim uskoro, a on je rekao da započinje novi posao o kojem je dugo maštao.
Nekako smo osećali da nas dvoje moramo biti zajedno. To je onaj osećaj koji kaže da je jedino to ispravno! Bilo je teško razdvojiti se.
Ludo je bilo i pomisliti, a kamoli reći da smo zaljubljeni, ali to je bila realnost. Kako da je Paul pored mene bio ceo moj život. Iste te nedelje, proveli smo noć zajedno. Nakon što smo zagrljeni zaspali, probudili smo se u istom položaju osam sati kasnije. Znali smo da nemamo drugog izbora nego da tadašnjim supružnicima saopštimo da se razvodimo.
Tokom naredne četiri nedelje, dok smo pokušavali da smislimo kako i šta da radimo, moja savest je vrištala.
"Oženjen muškarac nikad ne napušta svoju ženu, naročito ako je odan otac, kao što je on", motalo mi se po glavi.
Nisam mogla da podnesem pomisao da budem u braku sa tadašnjim suprugom, jer sam bila luda za Paulom. Odlučila sam da sve priznam, spakujem stvari i iselim se iz stana. Moj bivši suprug nikad više nije sa mnom ni reč progovorio.
Nakon par dana u novom stanu mi se pridružio Paul. Tražio je razvod od supruge rekavši joj da se zaljubio u mene. Ona je insistirala da odmah kaže deci da se razvode, a sve u nadi da će on da poklekne i predomisli se. Međutim, Paul je priznao da ovo sa mnom nikad nije bila afera jer on planira ceo život da provede pored mene.
Petnaest sati kasnije, spakovao je svoj život u par kofera i došao kod mene.
Prvih par meseci je bilo haotično. Paul je prolazio kroz pakleni razvod. Deca su mu mnogo nedostajala. Nekoliko nedelja nakon razvoda, stanar koji je živeo u staroj Paulovoj kući, najavio je iseljenje. Odlučili smo da se preselimo u tu staru kuću koja je bila ruina. Počeli smo renoviranje. Nekim danima sam toliko bila dezorjentisana, da kada bih sa posla krenula kući nisam mogla da se setim u kojoj ulici živim.
Trebalo je malo vremena da se usaglasimo oko osnovnih stvari: kada večeramo, šta gledamo na tv, šta volimo da čitamo, na kojoj strani kreveta volimo da spavamo, kako provodimo nedeljno jutro i itd.
Nakon godinu dana od onog vatrenog pogleda na sajmu, odlučili smo da se venčamo. Ovih dana slavimo četiri godine braka. Sada ne mogu ni da se setim života pre Paula. Ovo je prva godina u kojoj smo finansijski stali na noge i u kojoj je ta vrsta napetosti nestala.
Kuća još nije potpuno sređena. Više se ne gubim na putu ka kući, sada znam tačno gde živim. Paulova deca su me prihvatila, a njih moji roditelji doživljavaju kao unuke.
Paulovi roditelji još uvek ne mogu da me podnesu. Za njih sam i dalje ona bludnica koja je uništila njihovog sina.
Naš brak je srećan. Oboje smo promenili karijeru nakon što smo se venčali. Prve dve godine smo mnogo putovali, kampovali, promovisali moju novu knjigu.
Naučili smo da sreća menja sve, čak i ako morate neke stvari izgubiti. Ljubav ostavlja prostor za adaptaciju. To je tiho zadovoljstvo koje nastaje iz veze u kojoj oboje partnera osećaju mir jer su zajedno.
Još nismo sasvim sigurni šta se desilo onog dana na sajmu kada smo se pogledali, ali da mogu, opet bih sve isto uradila. Srećna sam sa Pulom jer znam da će on uvek stajati uz mene bez obzira na sve.
