Danijel Biorac, poznatiji kao gorštak Dane sa Golije, vodi veoma neobičan život, iako je tek u ranim dvadesetim godinama. I dok su njegovi vršnjaci zavisni od telefona i tehnologije, te idealnu svakodnevicu zamišljaju drugačije, on je sreću pronašao u divljini među planinama. A sve je dobilo posebno draž otkako je upoznao suprugu Kristinu (20) i dobio sina Jovana.
Dane se pre skoro sedam godina popeo na Goliju i ljude nije viđao po nekoliko meseci. Javnosti je postao poznat pre godinu dana kada je na Kurir televiziji emitovana reportaža o ovom neobičnom momku rođenom u Novom Pazaru - posato je najpoznatiji gorštak u Srbiji.
- Ranije nisam morao da silazim sa planine do grada po dva meseca, nekad i duže. Tada sam išao samo po namirnice. Ovde nama ne treba ništa. Ni datum, ni dan, ni mesec. Mi odokativno to gledamo, prema nebu, prema bogu, kad je šta. Imam solarne panele i agregator. Kod vas u Beogradu televizor je stigao pre 100 godina. Ne znam ,je l tako? Kod mene je stigao 2022. godine - objašnjava Dane i dodaje da je za njega sreća zdravlje, a ne novac.
Nemam toliko kontakta sa parama. Ne prolaze mi svaki dan kroz ruke. U gradu po ceo dan se za novčanik hvataju.
Potom su o njemu snimane emisije, a bile su gledane širom regiona. Tako je tada devetnaestogodišnja Kristina iz Sarajeva videla emisiju o Danetu. Svideo joj se delija i došla je usred zime da ga upozna.
- Videla sam ga u emsiji, svideo mi se. Čestitala sam mu što vodi takav život, rekla sam mu da bih došla kod njega. Privuklo me to što je ozbiljan, hoće porodicu, brak i nije neki nezreo - rekla je Kristina u emisiji na RTS.
Ona je krenula iz Sarajeva a roditelji nisu znali gde ide, pa je morala da pobegne.
- Jedva sam čekala do dođem, nisam znala da li će me stvarno čekati na stanici. Razmišljala sam o tome da ću doći u drugu državu, a da njega neće biti, biću izgubljena. Čuli smo se preko telefona u toku puta, ali još nisam bila sigurna da će me čekati - dodala je Kristina.
Dane je ispričao da kao što ona nije verovala, tako ni on nije verovao da će ona da dođe.
- Tražio sam goveda, ne mogu da ih nađem, a ja treba da idem za Pazar. Kakva goveda, magla, ja samo gledam u telefon, poruku da pišem. Ali ugasio mi se telefon i ja ne znam da li će doći. Odem, pusti goveda, dođem da napunim telefon. Celu noć nisam oka sklopio, nemam ja smirke, sneg napadao i ja upalim traktor i samo da idem. Mogao bih peške da stignem za četiri sata, ali nemam smirke kod kuće. Isto kao što ona nije verovala, tako nisam ni ja verovao da će ona da dođe. Sretosmo se mi, meni sve nepoznato. Video sam ja po gradovima, ljube se i njuše, ništa ih nije sramota. Ali za nas gorštake to nije tako, mi odvedemo ženu u krevet pa se tamo to čini, sramota pred drugim ljudima. Svi me u Pazaru znaju, ja se pitah s njom i izljubih ka otac da joj umro, pa kad zađosmo za zgradu, ja je poljubih, pred narodom ne sme to - pričao je Dane o njihovom prvom susretu.
Tri dana je provela kod njega, a onda su otišli kod njenih roditelja da se upoznaju. Dane je tada prvi put napustio Srbiju. Svojom pričom i pojavom osvojio je i njene roditelje. Prihvatili su zeta i pustili ih u miru.
U međuvremenu. Kirstina je ostala trudna i dok je bila u drugom stanju, brinula je kako će se snaći u ulozi majke.
- Jedino je strah jer je prvo dete i što je daleko od doktora i grada, pa šta ako se razboli. Eto to je jedino - rekla je tada.
Krajem prošle godine su postali roditelji, a njihovoj sreći nije bilo kraja.
- Dao sam sinu ime Jovan, jer mi je krsna slava Sveti Jovan. Kada se rodio, prve su mi čestitale komšije, koje ne žive uopšte blizu, ali su mi došli. Bila nam je i Kristinina porodica. Mnogo smo srećni! Najvažnije mi je da je porođaj prošao kako treba i da su beba i žena dobro - rekao je skromni mladić za Kurir, ističući da je zahvalan sudbini koja ga je spojila sa Kristinom.
Kako sada izgleda njihov život?
Goliji prvi snegovi krenu još od novembra, a potraju i do polovine maja i oni dotad u grad, i po pola godine, ne silaze. S jeseni, veli Dane, tamo početkom oktobra, siđu da kupe šta im treba za zimu i to je to.
- Početkom oktobra odemo dole sa traktorima, volovima, iskupujemo što nam treba i ne silazimo šest meseci... A sad u proleće izašla je stoka na ispašu, pa ćemo da je spremamo za prodaju jer mi samo od stoke živimo, drugo nemamo... Više volim selo nego grad a ti što pričaju da živim gore zato što neću da imam dodira sa svetom to oni dole pričaju svašta... To je moja dedovina, to je moje sve! Moja planina je meni sve, i moj sud, i moja institucija... Gore imamo sve, imamo ’rane, svega... Jedino za te pelene što kupujemo, i to za dijete što treba jer je pre vremena rođen... - ispričao je Dane a onda saopštio i sjajnu vest - da sa suprugom Sarajkom radi i na drugom detetu!
