Sultanija Hurem je obeležila istoriju turskog naroda, postavši jedna od najmoćnijih žena Osmanskog carstva. Svi se se divili njenoj lepoti i zanosnom pogledu, a uspela je da ostvarila ono što nijednoj dami nije pošlo za rukom. Proračunavala je svaki sledeći potez, dok je sultan Sulejman pred njom bio sve bespomoćniji, očaran lepoticom raskošnih oblina.
Zapadni svet pamti je kao Rokselanu, a orijentalni kao Haseki Hurem sultaniju. Ipak, rođena je kao Aleksandra Anastazija Lisovska 1506. godine u današnjoj Ukrajini, tadašnjoj Carskoj Rusiji.
Otac joj je bio pravoslavni sveštenik i bio joj je namenjen sasvim običan život, sve dok joj krimski Tatari nisu pobili porodicu, a nju odveli kao robinju i prodali je za harem moćnog Sulejmana Veličanstvenog.
Narod je za nju govorio da je veštica i vračara, a evropski dvorovi smatrali su je najvećom spletkašicom koja ne preza ni od koga i ni od čega.
Po prirodi borbena, lukava, vešta u manipulisanju ljudima, umiljata kao jagnje i opasna kao vuk, donela je odluku da postane gospodarica. Svojim umiljatim osmehom i radošću kojom je zračila brzo je osvojila vladara i postala njegova miljenica, a potom i žena.
Ona je promišljeno i ciljano u međuvremenu prihvatila islam, kako bi napredovala na lestvici moći. Sledeći korak je bio rađanje deteta, i to muškog, potencijalnog sultanovog naslednika.
Kao visprena žena sa jasnim ciljem da obezbedi presto za svoje sinove, vešta u intrigama i vrlo bliska sa sultanom, smišljeno je eliminisala jednog po jednog protivnika.
Ona je bila prva robinja koja je postala sultanija. Ona je bila prva žena kojom se venčao jedan sultan. Rokselana ili Hurem je jedina sultanija kojoj je posle rođenja princa naslednika dozvoljeno da ostane sa sultanom na dvoru ceo život.
Bila je jedina žena koja je imala ulogu sultanove savetnice. Ona je donekle osnažila ulogu žene na osmanlijskom dvoru, sposobna da iz senke utiče na kolebljive vladare.
