Priče o Sulejmanu Veličanstvenom postale su urbane legende i mnogi više i ne znaju da li su istinite. Međutim, ovu priču možemo da posmatramo i kao naravoučenije - nešto što svako od nas treba da pamti kroz život.
Sulejman Veličanstveni poznat i kao Kanuni (Zakonodavac) bio je obrazovan vladar. Govorio je četiri jezika: arapski, persijski, srpski i čagatajski (stari oblik turskog jezika). Na vlast je došao kada mu je bilo 26 godina, a njegova vladavina je trajala 46 godina.
Pre smrti Sultan Sulejman je pozvao poverenike i izdiktirao im svoje tri poslenje želje:
Prva želja je bila da njegovi iscelitelji nose sanduk sa njegovim posmrtnim ostacima tokom sahrane.
Zašto: Da bi videli da su i najučeniji doktori i iscelitelji nemoćni pred odlukom Božijom.
Druga želja mu je bila da zlatnici i drago kamenje ostaje iza povorke po stazi kojom su prošli njegovi posmrtni ostaci.
Zašto: Da narod zna da svo bogatstvo ovog sveta nije moglo da mu produži život.
Treća želja je bila da mu iz sanduka vire ruke, i to tako da ih svi vide.
Zašto: Da ljudi vide da i najbogatiji čovek na onaj svet ide praznih ruku.
