Sledeća priča pokazuje da ljubav ne zna sa granice, niti bira mesto i vreme, prosto se dogodi između dvoje ljudi. Tako ni sestra Meri Elizabet i otac Robert nisu mogli da se odupru svojim osećanjima. A na osnovu onoga što je njih zadesilo mogao bi da se snimi film koji bi mnoge ostavio bez tekst. Naime, sestra Meri Elizabet, rođena Lisa Tinkler, napustila je crkvu zbog oca Roberta 2015 godine. Pripadala je karmelićanskom rimokatoličkom verskom redu od svoje 19. godine. Živela je monaškim životom u manastiru u Prestonu kada je upoznala Roberta, piše Dally Mail.
Kako su se pronašli?
Par se slučajno upoznao. Nije znao ni njeno ime, ni boju kose, ali kada joj je slučajno dodirnuo rukav, monahinja, koja je decenije svog života posvetila Bogu, odlučila je da je iskra dovoljna da napusti strogi verski red.
Meri Elizabet (50) inače je vodila miran život u samostanu pre nego što je 2015. upoznala Roberta, monaha karmelićana iz Oksforda u poseti, kada su slučajno dodirnuli ruke - mali gest nabijen hemijom koji im je promenio živote. Sedam godina kasnije, par, koji je sada u braku i živi u Severnom Jorkširu, podelio je svoju priču, otkrivajući da iako su se mučili sa odlukom da napuste svoje prethodne živote, ne žale.
Liza je otkrila da su se slučajno sreli tokom Robertove posete njenom manastiru kada ju je paroh odveo da se sastane sa monahom u poseti, da vidi da li želi nešto da jede. Ostali su sami kada je paroh otišao u drugu prostoriju da razgovara telefonom, ali nisu razgovarali. Do tada, Robert i Liza nikada nisu komunicirali, a čula ga je kako propoveda na misi tokom povremenih poseta manastiru.
Kada je Robert krenuo da izlazi iz sobe, Lisin rukav je okrznuo njegov, što je, kako je rekla, oslobodilo nalet energije.
- Osetio sam neku hemiju, nešto, i bilo mi je malo neprijatno. I pomislio sam, Bože, da li je i on to osetio. I dok sam ga puštala da prođe pored vrata, bilo je prilično neprijatno – priznaje.
Posle 7 dana je pitao da se uda za njega
Nakon što je Robert osetio istu iskru, par je počeo sve više da razmišlja jedno o drugom. Nedelju dana kasnije, Robert je poslao poruku Lisi pitajući je da li bi odustala od poziva da se uda za njega.
Meri se setila previranja koje je osećala pokušavajući da shvati svoja osećanja prema njemu i šoka koji je osetila kada je primila njegovu poruku, uprkos tome što on nije znao ni njeno ime. Do tog trenutka, vodila je usamljeni život kao monahinja u manastiru 24 godine, pridruživši se redu u kasnim tinejdžerskim godinama. Strogi red, koji datira još od 12. veka, ima svoje monahinje koje vode povučen život.
Njeno interesovanje za religiju rodilo se kada je imala šest godina. Svaki dan je govorila samo dva i po sata dok je živela u manastiru, a ostatak vremena provodila je sama u svojoj ćeliji, u kontemplativnoj tišini, zbog čega se njen rečnik tokom godina smanjivao. Dok je bila zadovoljna životom u samostanu, Liza se borila sa svojim osećanjima nakon što je upoznala Roberta.
- Nisam znala kakav je osećaj biti zaljubljen i mislila sam da ostale sestre to vide na mom licu. Tako da sam postala prilično nervozna. Osetila sam promenu u sebi i to me je uplašilo - rekla je ona.
Vikar joj je promenio život
Na kraju je priznala svoja osećanja prema Robertu svom parohijskom svešteniku, koji nije mogao da shvati kako je mogla da se zaljubi u monaha za samo nedelju dana bez ikakve interakcije sa njim. Nije mogla a da se ne zapita kako će njen biskup, ostatak verskog reda i njena sopstvena porodica reagovati na njenu odluku da napusti crkvu. Takođe je brinula kako će to uticati na njen odnos sa Bogom. Međutim, reakcija vikara na njene vesti ubedila ju je da spakuje ono malo stvari koje je imala i napusti samostan i da se nađe sa Robertom u pabu.
Otkrila je kako je odmah počela da se bori sa svojom verom kada je napustila manastir, priznavši da je čak razmišljala da sebi oduzme život, ali je smogla hrabrosti da postupi u skladu sa svojom odlukom kada je ugledala Roberta kroz prozor kafane.
Robert, koji je rođen i odrastao u Poljskoj, ali je došao u London i pridružio se karmelićanskom redu 2002. godine, priznao je da deli njene strahove od sklapanja braka u pedesetim godinama, ali su nastavili sa svojom odlukom. Međutim, uprkos povezanosti koju su osećali, i dalje su se borili sa životom van manastira. Lisa je priznala da su se osećali posebno tužno tokom svog prvog Božića. Dodala je i da su razmišljali o raskidu jer je početak njihove veze bio veoma težak. Imali su i emotivni trenutak kada je Robert kupio i preveo knjigu napisanu na poljskom o časnim sestrama koje su napustile red. Zajedno su plakali dok su čitali priče koje su bile toliko slične njihovoj situaciji.
Međutim, uspeli su da nađu ravnotežu u svom novom životu tako što su se ponovo povezali sa svojom verom van manastira.
- Celog svog verskog života govorio je da srce treba da bude nepodeljeno i da treba da se preda Bogu. Odjednom sam osetila kako mi se srce širi da bi zadržala Roberta, ali shvatila sam da ono sadrži i sve ostalo. I nisam se osećala drugačije prema Bogu, i to me je umirilo - rekla je Lisa. Robertu je rečeno da više ne može biti član karmelićanskog reda, ali se ubrzo pridružio Engleskoj crkvi i sada je vikar u selu Haton Radbi u severnom Jorkširu, gde par živi. Liza je radila u pogrebnom zavodu pre nego što je postala bolnički kapelan i priznala je da se navikla na drugačiju odeću i frizure nakon što je 24 godine provela u religioznoj odeći.
Priznala je da bi se, da nije bilo Roberta, odmah vratila manastirskom životu jer se navikla na tišinu tog života i bori se da ostane prizemljena u savremenom svetu. Bivša sestra kaže da svoj život sa Robertom vidi kao dve karmelićanke koje žive zajedno i predaju svoje živote Bogu. Ona je dodala da je Hristos u centru njenog i Robertovog braka i u centru svega što rade.
