Više od decenije prošlo je otkako se nekadašnja glumica Edita Majić povukla iz javnosti i otišla u samostan sv. Josipa u španskom gradu Avili, gde je postala časna sestra karmelićanka. NJen slučaj i dalje intrigira javnost u njenoj rodnoj Hrvatskoj i na celom Balkanu.
- Taj susret s Bogom dogodio se odjedanput, kao bljesak, neočekivan dar njegove ljubavi koja se uliva u tvoje biće, apsolutno, odjedanput, nezadrživo i do kraja. Odjednom mi je sve postalo jasno. Dobila sam odgovore na sva postavljena pitanja - opisala je 2003. hrvatska glumica svoj preobražaj.
Javnost u Hrvatskoj je bila šokirana njenom odlukom koju je denole, kako se činilo, preko noći, a da pri tom nikome nije bilo sasvim jasno iz kog razloga je rešila da se svega odrekne.
Književnica Mani Gotovac, sa kojom je Edita sarađivala, jednom prilikom izjavila je da glumica zapravo nije mogla da preboli nesrećnu ljubav i da je zbog toga čak počela da uzima heorin, da bi na kraju pobegla od sveta. Ove informcije su šokirale sve, ali odgovor nije izostao.
Ove navode su porodica i najbliži prijatelji glumice demantovali, a kada je to čula Edita je iz Avile poslala pismo u kojem je poručila da sve to nije istina, te da ona i Mani nikada nisu bile prijateljice pa iz tog razloga književnica ne može biti verodostojan izvor podataka.
Edita je u jednom intervjuu objasnila kako je u karmelićanke otišla razočarana površnošću života kakav je živela.
- Koji je razlog zbog kog vredi živeti? Ako je to samo ovo spoljašnje... ovih nekoliko godinica proživeti što lepše, a potom nestati u ništavilu, s telom prekrivenim crvima u nekom tamo hladnom grobu... onda je bolje uopšte da ne postojimo - rekla je Edita i dodala da je u tom periodu preispitivanja osetila duhovni poziv.
- Uvek mu možemo reći "ne", ali onoj duši koja je srela Božju ljubav, usuđejem se da kažem, nemoguće je da kaže "ne" na Božiji poziv - izjavila je.
Njena majka Jadranka je u septembru 2017. godine progovorila o sudbini svoje ćerke i otkrila detalj – da je odlučila da ode u pustinju i da živi kao pustinjakinja.
- Već dugi niz godina ona je osećala da je Bog zove na drugačiji i radikalniji način življenja. Od samog početka znala je i koji je to način. Bilo je to pustinjaštvo. Živi izvan manastira na pustom i osamljenom mestu, nenaseljenom i u samoći - ispričala je Jadranka.
