Na temu ljubavi, zaljubljenosti i emocionalno zrelosti je sprovedeno mnogo istraživanja. Nauka je odavno umešala prste u emocije muškarca i žena, a evo šta nauka kaže, volimo li isto sa 25 i 50 godina, kada nas emotivna ispunjenost najviše usrećuje i od čega zavisi koje će mesto na listi prioriteta ljubav imati?
NE PROPUSTITE
Zašto je važna prva ljubav?
Psiholozi tvrde da mnogo toga zavisi od odnosa u porodici, braka roditelja i vaspitanja. Ali, ako pretpostavimo da je sve to išlo normalnim tokom, da smo se formirali u emotivno i psihički zrelu osobu, sposobnu da ljubav prihvati i pruži, kako se ona menja tokom vremena?
Da li u zrelim godinama volimo isto, jače, strastvenije?
Naučnici tvrde da je prva ljubav jako važna, jer na mnogo načina formira našu predstavu o ljubavi i trajno nas oblikuje. Ljubav u tinejdžerskom dobu emotivno je jaka i strastvena.
To se događa zbog toga što još nismo u stanju da razgraničimo ljubav i zaljubljenost, dve suprotne stvari, jer je prema definicijama ljubav je zrelost, a zaljubljenost, nezrelost.
Leptirići u stomaku, neprekidno maštanje, idealizovnje i razmišljanje o osobi koju volimo, euforija koja prati sva ta intenzivna osećanja prilično sakrivaju lice osobe u koju smo zaljubljeni. Mi je, u stvari, uopšte realno ne volimo, volimo samo osećaje koje ona u nama budi.
Da ne bude zabune i u zrelom dobu može da dođe do zaljubljivanja, kada smo i emotivno i psihički najstabilniji, ali je najvažnije znati uočiti razliku.
Zaljubljenost je stanje pomračene svesti, emotivnog i hormonalnog ludila, pa je zbog toga psiholozi nazivaju “nezrela ljubav”.
Zaljubljivanje i ljubav u kasnim godinama
Iako smo u mlađim godinama skloniji da idealizujemo osobu koju volimo, to se vrlo lako može dogoditi i u srednjim godinama, pa čak i u trećem dobu.
Psiholozi tvrde da se najčešće zaljubljuju osobe kojima je to nedostajalo u mladosti, odnosno koje su iz nekih razloga propustile euforiju zaljubljivanja. Tada se događa da su iracionalne predstave o osobi koju su upoznali mnogo jače, sve izgleda mnogo ljepše nego što jeste i život dobija potpuno novi smisao.
Međutim, zablude, iako su jače, kraće traju, tvrde istraživači. Naime, osobe u zrelim godinama, koje razviju fantaziju i iracionalnu sliku o osobi koja se pojavila u njihovom životu, mnogo brže će doći do “otrežnjenja”, što se događa zbog zrelosti i iskustva koje su tokom godina stekle.
To je na neki način opsednutost ega zaljubljene osobe onim što ona za sebe emotivno želi. Zbog toga je u zaljubljenost kao relacija prema drugom samo privid, a ljubav potpuno suprotan odnos, totalno usmeren prema drugoj osobi.
Neki psiholozi tvrde da osoba koja dostigne punu psihičku zrelost gubi sposobnost da se zaljubi, ali je itekako sposobna da voli.
Psihijatri tvrde da se prilikom zaljubljivanja aktiviraju određene zone među mozga koje pokreću amigdalu koja spaja neurone, što dovodi do potpune “biohemijske oluje” u telu.
Osnovna razlika između zaljubljenosti i ljubavi tiče se odnosa prema realnosti. U umu zaljubljenog čoveka taj odnos potpuno je zamagljen, dok ga ljubav potpuno bistri. Da bismo voleli moramo upoznati suštinu nekog čoveka, a ako ga i pored svih nedostataka i mana koje poseduje i dalje volimo, to je ono “pravo”.
U ljubavi je ego potpuno miran, osoba zna šta želi i voli, donosi odluke trezveno i racionalno.
Kada smo zaljubljeni mislimo da bez tog nekog ne možemo da živimo, dok je zrela ljubav potpuno svesna da možemo i da umremo sami, ali da taj neko obogaćuje naš život, puno znači i vredan je poverenja.
Ljubav u zrelijim godinama ne donosi konstantno jaka osećanja, već samo povremeno. Mladalačke ljubavi, s druge strane, najčešće su burne, konfliktne, protkane intenzivnim reakcijama, osećajima i strašću.
Zrela ljubav dolazi tek sa kompletnim razvojem ličnosti, a statistike pokazuju da se, iako postoje izuzeci, najviše zaljubljivanja dogodi do 40. godine.
