Na temu ljubavi, zaljubljenosti i emocionalno zrelosti je sprovedeno mnogo istraživanja. Nauka je odavno umešala prste u emocije muškarca i žena, a evo šta nauka kaže, volimo li isto sa 25 i 50 godina, kada nas emotivna ispunjenost najviše usrećuje i od čega zavisi koje će mesto na listi prioriteta ljubav imati?
Zašto je važna prva ljubav?
Psiholozi tvrde da mnogo toga zavisi od odnosa u porodici, braka roditelja i vaspitanja. Ali, ako pretpostavimo da je sve to išlo normalnim tokom, da smo se formirali u emotivno i psihički zrelu osobu, sposobnu da ljubav prihvati i pruži, kako se ona menja tokom vremena?
Da li u zrelim godinama volimo isto, jače, strastvenije?
Naučnici tvrde da je prva ljubav jako važna, jer na mnogo načina formira našu predstavu o ljubavi i trajno nas oblikuje. Ljubav u tinejdžerskom dobu emotivno je jaka i strastvena.
To se događa zbog toga što još nismo u stanju da razgraničimo ljubav i zaljubljenost, dve suprotne stvari, jer je prema definicijama ljubav je zrelost, a zaljubljenost, nezrelost.
Leptirići u stomaku, neprekidno maštanje, idealizovnje i razmišljanje o osobi koju volimo, euforija koja prati sva ta intenzivna osećanja prilično sakrivaju lice osobe u koju smo zaljubljeni. Mi je, u stvari, uopšte realno ne volimo, volimo samo osećaje koje ona u nama budi.
Da ne bude zabune i u zrelom dobu može da dođe do zaljubljivanja, kada smo i emotivno i psihički najstabilniji, ali je najvažnije znati uočiti razliku.
Zaljubljenost je stanje pomračene svesti, emotivnog i hormonalnog ludila, pa je zbog toga psiholozi nazivaju “nezrela ljubav”.
Sa godinama žena postaje zrelija i tačno zna šta želi
