Intenzitet traumatskog incidenta varira od osobe do osobe. Trauma iz detinjstva može biti u rasponu od slabog straha od napuštanja do straha od telesnog zlostavljanja i bilo čega između toga.
Mnogo odraslih osoba je prisiljeno suočavati se s traumom koju su doživeli kao deca tokom celog života. Ovaj članak vredi za sve one koji su se morali suočiti s nečim traumatičnim kao dete.
Ponekad samo sakrivamo stvari jer to je lakše nego da se zapravo bavimo njima. Čak to činimo nesvesno kako bismo se zaštitili. Ali važno je da se bavimo tim pitanjima kako bismo konačno bili slobodni od tog tereta.
7 osobina koje dele ljudi koji su prošli traumu u mladoj dobi
1. Ponavljajući napadi panike
Oni koji su se u mladoj dobi morali nositi s traumama često se bore s teskobom kasnije. Teško je obraditi puno stvari odjednom. Bez obzira na to što im se dogodilo kad su bili deca, to i dalje utiče na njih na način da ih čini dodatno napetima, piše The minds journal.
Oni uvek gledaju preko ramena jer vide celi svet kao prijetnju. Zbog toga su često u panici, čak i kada znaju da u nekoj situaciji zaista nema razloga za paniku. Oni pate od napada panike svaki put kada doživljavaju čak i najmanji stres.
2. Ostajete u svojoj zoni komfora
Svako traumatsko iskustvo koje iskusite kao dete u potpunosti može preobraziti ostatak vašeg života. Bićete zabrinuti jer želite da budete sigurni da nikada više nećete biti u takvoj situaciji, ni u sličnoj situaciji, nikad više u životu. To vas čini dodatno pažljivim i ne želite rizikovati, čak i ako znate da je važno.
Želite da ostanete tamo gde se osećate prijatno, čak i ako to znači da se držite podalje od ostvarivanja vašeg punog potencijala. Vi samo dovršavate sve zadatke koje morate, ali ne terate se da budete najbolja verzija sebe koja možete biti.
3. Preplavljeni ste strahom
Trauma vam može nauditi na stotinu različitih načina, od kojih neke čak i ne možete shvatiti. Deo tog iskustva je fobija koju razvijate od određenih stvari, jer vam je um povezan s boli kroz koju ste morali proći. To bi moglo biti bilo šta, od straha od određene vrste alkohola do većih strahova poput vožnje u automobilu i tako dalje.
Važno je pokušati pobediti taj strah pre nego što on počne kontrolirati svaki aspekt vašeg života. Nikada ne znamo kada ćemo doći u situaciju u kojoj će nešto delovati kao okidač pa je bolje pokušati raditi na problemima, jer zapravo znamo da te stvari nemaju moć da nas više povrede.
4. Povučeni ste
Kada ste prošli kroz toliko toga, ponekad je lakše samo sakriti se od sažaljenja, saosećanja, krivice i svih ostalih osećaja koje će ostatak sveta pokušati da projektuju na vas. Možda mrzite poglede sažaljenja ili se bojite da će vas drugi osuđivati.
Izlazite u društvo samo kada to apsolutno morate, skrivate se od znatiželjnih očiju svih ostalih. To se naziva socijalni poremećaj anksioznosti i ne zaboravite da uvek možete potražiti pomoć za to.
5. Postajete pasivno-agresivni
Obično je lakše indirektno delovati, nego se direktno suočiti s uzrokom vaših problema. Kada su ljudi previše uplašeni da to učine, provode dosta vremena pokušavajući da potisnu bes i ljutnju koja se duboko zadržala u njima.
Možda nisu spremni za direktno suočavanje, ali se počnu pasivno-agresivno ponašati u nastojanju da ostanu suptilni. Mogli bi pomisliti da izbegavaju negativnost, ali samo lažu sebi.
6. Stanje stalne napetosti
To je traumatično iskustvo verovatno završilo davno, ali neki ljudi teško to otpuštaju. Svesni su da su se njihove okolnosti promenile, ali se uvek pripremaju za povratak tih problema, a neki čak i nesvesno. Njihov mozak je zaglavljen po principu bega i borbe i to uzrokuje mnogo unutrašnjih sukoba.
Oni su u stanju stalne napetosti koja ih čuva od života kakvog bi trebalo živeti. Nikada nisu bezbrižni. To se obično vidi kod osoba koje su doživeli fizičko zlostavljanje, ali se također pojavljuje kod onih koji su doživeli slom zbog prekomernog stresa.
7. Živite u ulozi žrtve
To se događa kada se žrtva nekog oblika traume previše navikne na tu ulogu. Toliko su dugo tretirani kao bespomoćna žrtva i toliko ih zapravo počne u to verovati. Ali, jednom kada pozornost prođe, ostaju usamljeni, osećajući se kao da samo plutaju u životu. Pokušavaju se nositi s time daljnjim prihvatanjem uloge žrtve. Oni smatraju da je sigurnije slušati naredbe umesto da ih daju.
Oni će poslušati čak i ako se ne slažu sa naređenjem koje im je dato. Na taj se način osećaju sigurnije.
Šta su energetske rupe: Evo kako da izbacite nesreću i negativnost iz svog života!
