Naučnici dokazali

Kakva te kolevka zaljulja, takva te motika zakopa: Uspevaju bogati, a ne talentovani!

Nikolas Papadžordž, ekonomista sa Džons Hopkinsa, dodao je da se potencijal nadarene dece iz siromašnijih porodica traći, što nije dobro za njih, ali ni za ekonomiju

Zanimljivosti 23.10.2018. - 12:15h Autor: index.hr
Foto: Shutterstock / Instagram

Jedna nova velika studija pokazala je ono što su svi odavno sumnjali, da je za uspeh u obrazovanju važnije roditi se u bogatoj porodici, nego s velikim talentima.

 

Rezultati, koje je objavio National Bureau of Economic Research, pokazali su da su genetske predispozicije za talente podjednako raspoređene među decom bogatih i siromašnih porodica.

 

Ali, isto ne važi i za njihov akademski uspeh – najmanje nadarena deca iz porodice s visokim primanjima koledže završavaju s višim ocenama nego najnadarenija deca roditelja s niskim primanjima.

 

U novoj studiji autori su formirali četiri grupe osoba prema visini tzv. poligenskih ocena od najnižih do najviših. Analize su pokazale da samo 24 odsto ljudi iz visoko nadarene grupe poreklom su iz porodica s nižim primanjima završava koledže.

 

S druge strane, to uspeva čak 63 procenata ljudi sa sličnim poligenskim ocenama poreklom iz porodica s visokim prihodima.

 

Posebno je zanimljiv podatak da koledže završava oko 27 posto osoba iz grupe s najnižom ocenom, ali poreklom iz bogatih porodica. To znači da najmanje nadarena deca bogataša imaju za oko 3 posto veće šanse da diplomiraju na koledžu nego najnadarenija deca iz siromašnijih porodica.

 

Pritom treba imati na umu da su visoka obrazovna dostignuća u snažnoj korelaciji s visinom plata, zdravljem i životnim zadovoljstvom, naročito u razvijenim zemljama.


Obeleženi od detinjstva: Ljudi sa mladežom na ovih 12 mesta rođeni su za bogatstvo i velike uspehe!

 

Meritokratija je mit

 

Autori ističu da njihova studija pokazuje kako je pogrešna priča da je američko društvo meritokratsko, te da postoje značajne genetske razlike između onih koji su se rodili u bogatim i siromašnim porodicama.

 

"Ako nemaju porodične resurse, čak i vrlo bistra deca, koja su prirodno nadarena, moraće da plivaju protiv struje", rekao je za Vašington Post jedan od autora studije Kevin Tom, ekonomista sa Univerziteta Njujork.

 

Njegov saradnik na istraživanju, Nikolas Papadžordž, ekonomista sa Džons Hopkinsa, dodao je da se potencijal nadarene dece iz siromašnijih porodica traći, što nije dobro za njih, ali ni za ekonomiju…

 

Studija se zasniva na jednom od najvećih istraživanja genoma ikada na kojem je radilo desetine naučnika. Ono je objavljeno u uglednom časopisu Nature Genetics u julu, a predstavlja jedan od novijih pokušaja da se analiza gena uvede u društvene nauke.

 

U njoj su skenirani milioni baznih parova DNK prikupljeni od oko 1,13 miliona ljudi s ciljem da se pronađe veza između gena i završenih godina školovanja.

 

Na osnovu rezultata kreirana je jedinstvena genetska ocena koja se može koristiti za predviđanje obrazovnog dostignuća.

 

U svom istraživanju Tom i Papadžordž su taj genetski indeks primenili na uzorku od 20.000 ljudi rođenih između 1905. i 1964. koji su ekonomistima odobrili da im analiziraju DNK.

 

Obavezno zasadite limun: Smatra se svetim, pravi je magnet za bogatstvo, zdravlje i uspeh!

foto: Profimedia

 

Neosnovani strah od eugenike

 

Naučnici iz društvenih i humanističkih područja obično uključuju alarm na samu pomisao da bi se ljudi mogli procenjivati na osnovu genetskih predispozicija. Takve ideje mnoge automatski podsećaju na nacističku eugeniku ili na distopijske scenarije, u kojima bi se na ljudi svrstavali u superiorne i inferiorne klase, kao što to najavljuju i SF filmovi.

 

Genetičari su takođe u početku bili skeptični prema mogućnosti da bi ishodi koji su tako složeni kao što je to obrazovanje, mogli biti povezani s genetskim indeksom. Ali, brojna testiranja višestruko su potvrdila da ipak postoji nezanemarljiva veza između genetske ocene i ocena s kojima se završavaju koledži.

 

Važno je imati na umu da će ove varijacije biti potpuno beskorisne ako se na osnovu njih pokuša proceniti kakav će biti uspeh jedne konkretne osobe.

 

Međutim, kada se razmatraju veliki brojevi, njihov statistički značaj dobija smisao i može se upotrebiti za razumevanje uticaja različitih faktora na populacije.


Napravite svoje Feng šui drvo novca: Privucite bogatstvo u svoj dom!

 

Poligenska ocena

 

Povezivanje genomike i ekonomije tek je u začecima. Razvoj genomike sigurno neće doprineti razvoju ekonomskih nauka onoliko koliko je doprineo razvoju prirodnih, međutim, stručnjaci ipak smatraju da će im omogućiti bolje uvide u uticaj okoline u kojima ljudi odrastaju na razvoj njihovih potencijala.

 

Za sada još uvek postoje brojna ograničenja u tome području, ali ono ipak ubrzano napreduje, a uvreženo je zapažanje da geni i biološki faktori barem u nekoj meri određuju sposobnosti pojedinaca.

 

Autori u uvodu svoje studije ističu da ekonomisti uglavnom prihvataju da su sposobnosti koje se nagrađuju na tržištu rada vrlo složena kombinacija urođenih sposobnosti, ekonomskih okruženja i ulaganja u endogeni ljudski kapital.

 

Saznajte da li ste rođeni pod srećnim brojem: Sedmica donosi mudrost, a osmica bogatstvo!

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...