Ejmi Čavez je američka novinarka koja živi u Japanu i piše kolumne o misterioznoj zemlji za nekoliko zapadnih publikacija.
Kada je prvi put kročila u Japan, nije mogla da se otrgne utisku koliko je sve efikasno i puno reda. Ulice su čiste, vozovi stižu na vreme, a ljudi su tihi i ljubazni, možda malo ekscentrični, što im daje poseban šarm. Niko se ne vraća iz ove zemlje isti kakav je bio.
Evo koji su glavni utisci ove novinarke, a što bi svaka zemlja mogla da primeni:
Uvek vrati uslugu, bez obzira na sve!
U Japanu, brzo se nauči ne samo da se prihvati neka usluga već i da se vrati. To ne mora da bude ništa veliko, ali bi trebalo da pokaže zahvalnost. Ako vam, na primer, neko pomogne da unesete novu sofu u kuću (stan) onda bi trebalo zauzvrat makar da mu kupite neko piće.
Ljubaznost ide više od „Hvala“ i „Doviđenja“.
Ljubaznost i maniri veoma su važni u japanskoj kulturi. Ako na ulici nekog pitate da vam pokaže ulicu, ili će vam slučajni prolaznik nacrtati mapu ili će vas povesti kuda treba da idete. Ljubaznost u ovom slučaju znači nesebičnost, a to dalje znači da:
Životne devize najuspešnijih bogataša: Držite se ovoga i stići ćete do samog vrha!
Stavljaju druge ispred sebe.
Najbolji način da pokažete drugima koliko su važni jeste da ih stavite na prvo mesto. Učinite im male ustupke, usluge. U japanskim domovima postoji čak i specijalno mesto za sedenje za gosta, koje je skoro pa najlepše mesto u kući. Niko iz grupe nije isključen.
Ne postoji takva stvar kao što je izlazak na piće ili na neku zabavu a da se ide samo sa jednim kolegom ili koleginicom. Svi su pozvani! Tako nema onih neprijatnih momenata kada neki ljudi kasnije shvate da nisu bili pozvani. Kada svi bivaju uključeni to nas uči da budemo tolerantni prema onima koji su različiti od nas.
Japanci umeju da slušaju.
Japanci će vam uvek dati šansu da prvi izrazite svoje mišljenje. Oni umeju da slušaju! Veoma je važno da slušamo jedni druge i da se ne takmičimo ko će pre nešto reći. Na taj način postajemo tolerantniji i manje osuđujemo drugačije poglede i mišljenja. Šta god da je tema, Japanci nastoje da diskutuju mirno, a ne da se svađaju i nameću jedni drugima svoje stavove.
Poredite sebe sa drugima: Evo šta se tada dešava u mozgu i zašto tako reagujete!
Japanci nisu nacionalisti.
Svi mi (manje ili više) volimo zemlju iz koje potičemo. Ali, beznadežno je dokazivati strancima da je vaša zemlja najlepša i najbolja na svetu. Na kraju krajeva, ne postoji „najbolja stvar na svetu“.
“Ganbaru” – radite najbolje što možete.
Za Ganbaru ne postoji adekvatan prevod. Naime, mnogi odustaju od nečeg kada saznaju da iziskuje dosta vremena, novca, i energije nego što su planirali. U Japanu se očekuje da svaku stvar koju ste započeli – završite (do kraja). Obećanje bi trebalo da bude ispunjeno.
U Japanu, kada vam neko nešto obeća, on to zaista i misli. I to ne zaboravlja, bez obzira na sve. Oni će doći ako su tako rekli, čak i kada napolju lije kiša. Ako kojim slučajem ne mogu da dođu, ili će pozvati da se izvine, ili će poslati nekog umesto njih.
Živite najbolji mogući život: Sedam saveta za oslobađanje od loših emocija i osećanja!
