UtIcali su na film, slikarstvo, serije i umetnost

Književni klasici koje su napisale žene: Ove priče su obeležile pop kulturu! (FOTO)

Podsetimo se na trenutak svih klasika koje smo čitali, gledali i upijali svim čilima, a koji su izašli iz pera velikih ženskih književnica...

Zanimljivosti 12.03.2018. - 11:16h Autor: buro247.hr
Scena iz filma "Doba nevinosti!, Foto: Profimedia

Knjige su oduvek služile kao inspiracija za kreativno stvaranje u drugim umetničkim sferama, pa je tako nebrojeno puta neki naslov uticao na stvaranje nekog filma, pesme, serije ili slike. Kao primer može se spomenuti knjiga "Majstor i Margarita", Mihaila Bulgakova, prema kojoj su Roling Stounsi snimili svoju pesmu "Sympathy for the Devil" pa Franc Ferdinand "Love and Destroy". "Moby Dick", "Lolita", "Ana Karenjina", celi Šekspirov opus...

 

Književnost se pokazala kao nepresušan izvor inspiracije, a mi se ovoga puta prisećamo onih klasika svetske književnosti, koji su uticali na popularnu kulturu, a napisale su ih žene. Odabrali smo one naslove koji su nebrojeno puta doživeli filmsku adaptaciju, koji su nam dali likove u koje se znamo maskirati, likove koji su nam uzori, za njih znaju čak i oni, koji nisu znali da su potekli iz pisanih dela. I to dela koje su napisale žene.

 

1. "Ubiti pticu rugalicu", Harper Li

 

Američki roman koji je vrlo brzo doživeo uspeh i svojoj autorki doneo Pulicerovu nagradu. Ovo je književno delo kojem su glavne odlike toplina i humor, iako se bavi teškim temama kao što su silovanje i rasna diskriminacija, kao i uništenje nevinosti. Li je u romanu istakla probleme unutar svih društvenih slojeva, a posebnu pažnju je posvetila analizi uloge žene na američkom Jugu. Najveći uticaj u popularnoj kulturi imao je kada je snimljen istoimeni film 1962.godine, koji je osvojio čak tri Oskara. Ovo je jedinstvena knjiga koja je u jednom trenutku oborila čak i Bibliju i Gospodara prstenova s lestvice najprodavanije knjige na svetu, a i danas je vrlo aktualna kada je u pitanju tematika o kojoj govori i koju raščlanjuje.

 

2."Ponos i predrasude", Džejn Ostin

foto: Profimedia

Književnica koja predstavlja jednu od najvažnijih ženskih autorki u istoriji, napisala je roman koji je svima itekako poznat. Radnja nam je svima poznata iz adaptacija koje je delo doživelo: majka Benet pokušava svojih pet ćerki što pre i što bogatije da uda. Međutim, razvija se ljubavna priča između Elizabet Benet i gospodina Darsija, koji uprkos svojim brojnim predrasudama i ponosu nalaze zajedničku sreću. Najpoznatije adaptacije su televizijska serija u kojoj je gospodina Darsija utelovio neponovljivi Kolin Firt ali i  film u kojem je Elizabeth Benet glumila Kira Najtli. Knjiga se bavi i bitnim temama kao što brak iz koristi, položaj žene u patrijarhalnom društvu i sve komplikacije koje se mogu pojaviti u ostvarivanju ljubavi između dve osobe koje su pune ponosa, ali i predrasuda.

 

3. "Frankenstein ili moderni Prometej", Meri Šeli

 

Iza nastanka lika Frankenštajna stoji zanimljiva priča. Naime, manje je poznato da je Mari Šeli imala starijeg brata koji je takođe bio književnik i koji je bio blizak prijatelj Lorda Bajrona. Kada je mlada Šeli htela da učestvuje u njihovim književnim druženjima, obojica su je odbijali jer su smatrali da žena ne može da napravi kvalitetno književno delo. Meri Šeli je na kraju je napisala delo čiji glavni lik "živi" i dan danas, dok je njen brat sa svojim književnim ostvarajima pao u večni zaborav. Frankenštajn je i danas je frekventan lik u mnogim filmovima i televizijskim serijama, brojni se maskiraju upravo u njega za maskenbale i Noć veštica, a poslužio je i kao inspiracija za brojna druga književna dela i muziku.

 

4. "Doba nevinosti", Idit Varton

foto: Profimedia

Ova knjiga revolucionarna je iz više aspekata. Kao prvo, zbog ove knjige prvi put je u istoriji žena dobila Pulicerovu nagradu za književnost. Drugo, ovo je roman koji je prvi pružio kritiku visokog društva 19. veku u Njujorku, a radnja je okrenuta ka mladom bračnom paru čija se sreća "poljulja" kada im u posetu dođe suprugina rođakinja. Prikazano visoko društvo je sve, samo ne nevino i time se iščitava ironičnost samog naslova romana. Doživela je brojne filmske, televizijske i pozorišne adaptacije, od kojih je najpoznatija ona filmska koju je režirao Martin Skorseze, a glavne uloge nose Danijel Dej - Luis, Vinona Rajder i Mišel Fajfer.

 

5. "Prohujalo s vihorom", Margaret Mičel

foto: Profimedia

Antologijska američka ljubavna priča zauvek nam je promenila percepciju o "slabim" ženskim likovima, koje treba spasiti. Skarlet O'Hara razmažena je južnjačka lepotica, koja živi tokom američkog Građanskog rata, a zaljubljuje se u Reta Batlera. Skarlet je egocentrična i jako razmažena od strane svojih roditelja i naviknuta je da uvek dobija sve što poželi. Ali, veoma je inteligentna i sposobna što nije bio čest slučaj u prikazu južnjačkih žena za koje se uvek očekivalo da će se oslanjati na sposobnost muškaraca. Cela priča je poprilično neobična, ali zahvaljujući njoj nastao je jedan od kultnih filmova, kojem se i današnji mladi rado vraćaju. "Gone with the Wind" u kojem glavne uloge nose Vivijen Li i Klerk Gejbl jedan je od kultnih filmova, a zanimljiva je činjenica da je u potrazi za Skarlet kastovano više od 1 400 žena.

 

6. "Ljubavnik", Margarit Duras

 

Autobiografska novela koju je Duras objavila 1984. godine vrlo brzo se ustanovila kao klasik svetske književnosti. Radnja prati moralno upitan odnos između 15-godišnje devojke i starijeg bogatog kineskog preduzetnika. U odnosu s njim pronalazi spas od manično-depresivne majke i teškog života koji vodi u Kini. Još više dovodi sve u pitanje činjenica da je autorka utemeljila ovu knjigu na stvarnim događajima koje je ona doživela. Jedan od najboljih primera romana struje svesti adaptiran je 1992. godine u istoimeni film koji je osvojio brojne nagrade i jedan je od kultnih filmova francuske kinematografije.

 

7. "Jane Eyre", Šarlota Bronte

 

Najpoznatije delo jedne od sestara Bronte, predstavlja delo koje nakon pomne analize zapravo govori o klasnoj nejednakosti, seksualnosti, religiji i proto-feminizmu kroz lik glavne junakinje Džejn Ejr. Ovaj bildungsroman prati emocije i iskustva mlade heroine, a stilom kojim je napisana revolucionirala je način pisanja. Šarlota Bronte smatra se pretečom Marsela Prusta i Džejmsa Džojsa pa je njeno delo uticalo na stvaranje brojnih pozorišnih i filmskih adaptacija. Neverovatno je hvaljena ona u kojoj glavne uloge nose Mia Vasikovska i Majkl Fasbender. Ispitivanje odnosa među klasama, položaju žena te pitanje moralne dužnosti učinili su ovaj klasik podobnim za večne reinterpretacije.

 

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs