Pata Marković poticala je iz ugledne beogradske porodice. Rođena je 31.12.1881, otac joj je bio Dimitrije Đurić, general, ministar vojni i član Srpske akademije nauka, a deda Dimitrije Matić, doktor filozofije i ministar pravde i prosvete.
Udala se za pešadijskog majora Đorđa Ristića i s njim imala dvoje dece: kćer Ljubicu i sina Dušana, inače konjičkog majora koga će Nemci ubiti na Banjici 1943. Kasnije se udala za doktora Zorana Markovića. Iako su je uglavnom opisivali kao skromnu i neupadljivu ženu, koja se ni po čemu ne razlikuje od drugih, Branislav Nušić ju je u jednom članku u “Politici” 1925. godine ovako opisao: – Od kada uđete u njen dom, vidite da je to dom učene, srpske dame u kome ničega ne manjka. Pomislio bi čovek da u njemu boravi kakva kraljica i da ima bar tuce posluge. Međutim, gospođa Marković ima samo jednu služavku, sa kojom radi iste poslove po kući. Kada vidite da se u maniru velike dame ponaša kao da je njen dom Dvor, dok ne prozborite sa njom ne biste ni poverovali u njenu skromnost i vedar duh kojim ona zrači. Već 1907. godine, po principima bečkih i mađarskih domaćinstava, Pata Marković objavila je prvi – “Kuvar i savetnik”. Svoje kuvarske savete tokom tridesetih godina prošlog veka delila je i na radiju i u dnevnom listu “Politika” gde je uređivala stalnu rubriku “Jelovnik za danas”. U ovim rubrikama Spasenija je objašnjavala kako može da se sa malo novca skuva zdrav ručak za četiri osobe i objavljivala recepte koje su joj slale domaćice iz cele zemlje.
Jednom nedeljno izlazila je i Patina čitanka za domaćice, ali, budući da je posedovala vatreni duh i bila protivnik tadašnje vlasti, Pata Marković je u recepte ubacivala i različite sarkastične opaske, zbog čega je snosila posledice. Pata je zasmetala i mnogim pripadnicima srpske konzervativne struje, jer je za kratko vreme postala popularna, šireći ideju da je moderna Srbija moguća. A, bila je – “samo” žena. Priznanje i osporavanje, u naizmeničnom ritmu, biće njena sudbina do kraja života. Srbija je postala jedina zemlja koja je, u to vreme, zabranila knjigu koja se bavi kuvanjem. To se dogodilo u vreme šestojanuarske diktature (trajala od 6. januara 1929. do 3. septembra 1931. godine. U tom periodu kralj Aleksandar I Karađorđević je raspustio Narodnu skupštinu, zabranio rad svih političkih stranaka i sindikata, političke skupove i uveo cenzuru. Tada je Patina čitanka za domaćice, kao nedeljnik, bila jedino štivo koje je izlazilo bez cenzure. Prirodno, čitanka je postala svojevrsno opoziciono glasilo u kome je Patin brat, inače zakleti opozicionar, na jednoj stranici ironično govorio o kralju i diktaturi, naravno kroz recepte. Kao upraviteljica Ženske zanatske škole u Brankovoj ulici, Spasenija Pata Marković je svoje ideje širila baš tamo gde su bile najpotrebnije. Paralelno je od učenica prikupljala domaće recepte, usavršavala ih, kategorizovala, a onda ih 25. februara 1939. godine objavila u prvoj knjizi “Moj kuvar” na 800 stranica. Ovaj kuvar sa preko 4000 recepata narod je prozvao “Patin kuvar”, a pod ovim nazivom se zadržao i u budućim vremenima iako je knjiga u novom izdanju izašla pod naslovom “Veliki narodni kuvar”.
Do početka Drugog svetskog rata, ugledna školovana domaćica je vodila školu u kojoj je edukovala žene. Međutim, Pata, koja je tokom rata skrivala jevrejsku decu, uhapšena je kao izdajnik, imovina joj je nacionalizovana, a njeno ime “prognano”. Činjenica da je bila jedina školovana domaćica, pomogla joj je da nastavi da radi, kako bi neuke žene učila lepom ponašanju, pristojnim manirima i kulturi vođenja kuće. Bila je odlična u tome. Nezamenjiva. Obične žene su je toliko volele, da se novoj vlasti ni to nije svidelo. Optuživali su je da propagira buržoaske ideje, a svi njeni kuvari objavljeni od 1945. do 1990. potpisani su samo sa “SM”. Umrla je 1957. godine u Beogradu u svojoj 94. godini, sama i usamljena.
“Patin kuvar” ostao je Biblija svake srpske domaćice. U uvodu prvog kuvara, autorka je napisala:
“Hrana je ono što nas održava u životu. I baš zato nimalo nije svejedno šta čovek jede, koliko jede i kako je jelo pripremljeno. Samo raznolika hrana može da čovečijem organizmu da sve one sastojke koji su nam potrebni: belančevine, masnoće, skrob, šećer, razne soli, vitamine, a nedostatak tih sastojaka dovodi do raznih poremećaja u organizmu. Kućni posao je težak, ali on je kao i svaki drugi posao, dvostruko težak za onoga ko ga obavlja bez izvesnog znanja i spretnosti.”