"Devojke, naročito one koje misle da su lepše nego druge, neka se iz mladosti ne zanose svojom tobožnjom lepotom, i neka dobro znaju da koliko su lepše i pristalije, ako ne budu imale dovoljno pameti, razboritosti, stida i časnosti, toliko gore za njih.
Svak se lakomi na lepu ružicu, a kako uvene, i ne obazire se na nju, baca je pod noge.
Lepota je samo obličje koje danas jeste, a sutra nije, a vrlina je onaj prijatni miris i prekrasni miomiris koji ne napušta čoveka ne samo u starosti, nego ni posle smrti.
Ona je devojka zapravo lepa, koja je razumna, trudoljubiva, vredna i poštena, i koja želi samo jednome lepa da bude, no lepa i u samoj starosti; a ovo sama lepota ne daje, no uzajamna ljubav, sveta vernost i vrlina", zapisao je Dositej Obradović.
Zašto se zlopatimo i propadamo: Dositej Obradović odavno otkrio najveću ljudsku zabludu!
