Ime joj je Marija Santos Gorostijeta. Rođena je 1976. godine, a medicinu je diplomirala na univerzitetu u meksičkom gradu Morela.
Ova mlada lekarka, supruga i majka troje dece odlučila je da se angažuje u politici u iskrenoj želji da poboljša život nepreglednog mora siromašnih ljudi koji su često bili žrtve uličnih bandi uključenih u krvave ratove narko kartela. U tom delu Meksika, strahovladu sprovodi zloglasna mafijaška banda La Familia Michoacana, poznata po tome što za sebe tvrdi da je religiozna, a istovremeno krajnje surovo ubija ljude.
Marija Gorostijeta izabrana je 2008. godine za gradonačelnicu mesta Tokičeo (Toquicheo), u pretežno ruralnoj pokrajini Mičoakan (Michoacan), zapadno od Meksiko Sitija. Svoje delovanje usmerila je na pomoć siromašnima i ženama koje su u ovoj ekonomski oslabljenoj državi često bez sredstava za život i obrazovanja, što ih čini zavisnima od jačih i bogatijih, a to su često upravo mafijaši.
Silovana 43.000 puta: Jeziva ispovest devojke (23) o trgovini ljudima! (FOTO)
Doktorka Gorostijeta znala je da prosvećeni ljudi kojima je pružena mogućnost stručnog usavršavanja mogu da budu jači i nezavisni, i da izgrade drugačije društvo u Meksiku, koji krvari zbog stravičnih zločina narkomafije. Iako sama nije znala čime se to konkretno zamerila meksičkoj mafiji, gotovo je istog trenutka počela da trpi napade.
Još u januaru 2009. godine njenog supruga Hozea Sančeza Čaveza presrela je naoružana grupa, ali je uspeo da im umakne. Marija Santos Gorostijeta iskusila je prvi atentat u oktobru 2009. godine. Tom prilikom se vozila sa svojim suprugom, kada su na njih otvorili rafalnu paljbu u gradu El Limone. Ovom prilikom je Marija Santos ostala bez supruga, a sama je preživela teške povrede, sa trajnim ožiljcima.
Oporavila se od povreda i gubitka, ali joj nije bilo dato da živi u miru. Sledeći napad doživela je samo tri meseca kasnije, 23. januara 2010., kada ju je maskirana i naoružana grupa napadača presrela na putu između pokrajina Mičoakan (Michoacan) i Gereo (Guerreo). Kombi kojim je putovala izrešetan je s 30 metaka, od kojih su je tri i pogodila.
Ovoga puta su rane bile mnogo ozbiljnije: ostavile su više teških ožiljaka i primorale je da nosi kolostomu. Trpela je stalne bolove, ali je ostala neverovatno hrabra. Iako je postala obeležena žena, nastavila je da se odupire zlu do samog kraja.
Užas: Primorali je da se uda za 30 godina starijeg muškarca koji je već u braku! (FOTO, VIDEO)
Čudne okolnosti u kojima joj je novembra 2011. ukinuto lično obezbeđenje, a januara 2012. i policijska pratnja, trenutno su predmet istrage.
Posle muka koje je preživela, Marija se kandidovala za mesto u meksičkom Kongresu, ali nije uspela da dobije neophodnu potporu. Kada se drugi put udala, odustala je od politike i povukla se iz javnosti. Uprkos tome, na kraju je platila životom zbog hrabrosti koju je pokazala.
Sredinom novembra 2012., 36-godišnja Marija Santos Gorostijeta vozila je ćerku u školu oko 8.30h kada su je presela kola u gradu Morelija. Izvukli su je iz kola i fizički nasrnuli na nju naočigled prolaznika, prema dnevnim novinama El Universal. Svedoci kažu da je bivša gradonačelnica molila svoje otmičare da poštede život njenoj kćerki, a onda ušla u njihov automobil. Devojčica je plakala na sav glas dok su joj odvozili majku.
Čitave sledeće sedmice njena porodica je čekala kraj telefona da se otmičari jave radi otkupnine, ali taj poziv nisu dočekali. Telo Marije Gorostijete, izbodeno, izubijano, opaljeno plamenom i sa vezanim člancima, pronađeno je osam dana kasnije pored napuštenog puta u San Huan Tararmeu, u mestu Kiceo (Quitzeo).
Iza sebe je ostavila ćerku i dva sina, kao i svog drugog supruga Nerea Delgada Patinorana.
UZNEMIRUJUĆE! Najbrutalniji slučaj zlostavljanja žene: Jeziva priča devojke (17)! (FOTO)
Zašto je Marija Santos Gorostijeta bila spremna da pogine za svoje ideale?
Posle preživljenih atentata, kada su neki izrazili sumnju da je pogođena, Gorostijeta je pokazala ožiljke po telu i zaklela se da nikada neće odustati. U jednoj tadašnjoj izjavi za javnost, ova žena je izjavila: "U nekoj ranijoj fazi života, možda bih i dala ostavku, odričući se funkcije i odgovornosti rukovodioca Tikičea. Međutim, danas više ne. Meni je nemoguće da odustanem kada imam troje dece kojima treba da dam primer, a ne mogu da odustanem ni zbog sećanja na čoveka mog života, oca moje troje dece, čoveka koji me je naučio koje su prave vrednosti i kako da se borim za njih. Iako ga više nema među nama, on je i dalje moja zvezda vodilja koja upravlja mojim odlukama.''
Onda je dodala: ''Borim se svaki dan da izbrišem iz uma slike užasa koji sam preživela, kao i mnogi drugi koji su nezasluženo patili. Odlučila sam da vam pokažem svoje ranjeno, unakaženo, poniženo telo, zato što se ne stidim toga, zato što je ono proizvod velike nesreće koja je obeležila moj život, kao i život moje dece i porodice.
Bez obzira na nesigurnost u kojoj živimo moja porodica i ja, ono što zaokuplja moj um jeste odgovornost prema mom narodu, deci, ženama, starima i ljudima koji se snalaze svaki dan da bi nahranili svoju decu. Sloboda sa sobom donosi odgovornosti i ja se ne usuđujem da izneverim druge."
Dok zlo vlada, šta rade dobri ljudi?
U svoj toj strahoti, koja nije ograničena samo na Meksiko, pitamo se kako to da toliki milioni Meksikanaca ne mogu da zaustave manji procenat sugrađana koji čine zlo, i koji su ubili i Mariju Santos Gorostijetu. Odgovor je veoma jasan: "Da bi zlo pobedilo, dovoljno je da dobri ljudi ne čine ništa."
Šta smo to uradili sa životom: Imamo velike kuće, a male porodice, mnogo diploma, nimalo znanja!
