Osvedočeni prijatelj Srbije bio je ruski car Nikolaj Romanov. O tome, između ostalog, svedoče zapisi o diplomatskim susretima dve države, u kojima se ističe koliko su caru Nikolaju bili bliski srpski interesi.
Srbija je kroz istoriju imala malo iskrenih prijatelja kao što je to bio Sveticar Nikolaj Romanov. O tome koliko je poslednji ruski car bio privržen našoj zemlji, govore i istorijski podaci o susretima tadašnjeg ministra inostranih poslova Rusije Sergeja Sazonova i visokog srpskog diplomate profesora Aleksandra Belića u proleće 1915. godine.
Tom prlikom, Sazonov je preneo Beliću stavove Nikolaja Romanova: "Nećete mi zameriti, gospodo, što sam pre svega Rus i što su mi najbliži interesi Rusije, ali vas uveravam da sam odmah posle toga Srbin i da su mi najbliži interesi srpskog naroda… Zasluge Srbije biće stostruko nagrađene. Posle rata ona će biti nekoliko puta veća nego što je danas!
Eto zar je ikad iko sumnjao da su Bosna i Hercegovina srpske zemlje, zato se rat ne može svršiti a da one ne obrazuju celinu sa Srbijom. Crna Gora je oduvek bila jedno s njom, zato će se i ona, kada se rat svrši, sa Srbijom ujediniti u nerazdvojnu celinu. Srbija je tražila izlaz na more, e pa dobiće ga u širokoj pruzi na Jadranskom moru u Dalmaciji, sa starim Splitom… Istina je da ima Srba i po drugim pokrajinama, ali oni u njima neće propasti do krajnjeg oslobođenja. Ideali nijednog naroda nisu ostvareni odjednom, pa ne mogu biti ni srpski. Biće još ratova i prilika da se dovrši oslobođenje srpskog naroda. O Slovencima i Hrvatima ne mogu vam ništa reći. Oni se tuku protiv nas, i ja vam izjavljujem: kada bi bilo potrebno da se ruski narod bori pod oružjem samo pola dana pa da se Slovenci oslobode, ja bih pristao na to!"
Ruski anđeo čuvar: Velika ljubav i strašno stradanje najvoljenije kneginje Jelisavete! (FOTO)
Takođe, veliku naklonost našoj zemlji Nikolaj Romanov je pokazao i kada je posle mučkkog napada Bugarske na Srbiju, objavio rat zvaničnoj Sofiji. U Petrogradu, 19. oktobra 1915. godine objavljen manifest ruskog cara Nikolaja II Romanova kojim se objavljuje rat Bugarskoj:
"Objavljujemo svim našim vernim podanicima, da se bugarska izdaja slovenske stvari – mučki pripremana od početka rata, a što se smatralo za nemoguće – ostvarila. Bugarske su trupe napale našu vernu saveznicu Srbiju, okrvavljenu u borbi protiv jačeg neprijatelja. Rusija i Velike Sile, naši saveznici, pokušavali su da odvrate vladu Ferdinanda Koburškog od tog fatalnog koraka.
Ostvarenje starih težnji bugarskog naroda: aneksija Makedonije bila je osigurana Bugarskoj drugim putem, koji nije bio u interesima sa interesima Slovenstva. Ali tajni sebični računi, koji su nadahnuti od Nemaca i bratoubilačka mržnja prema Srbiji, pobedili su. Bugarska, naš jednovernik, kojega je Rusija nedavno oslobodila iz ropstva turskog, hrišćanskom verom i Slovenstvom. Ruski narod gleda sa bolom na izdaju Bugarske, koja nam je bila do poslednjih dana tako bliska, i sa krvavim srcem izvlači svoj mač protiv tebe, predajući sudbinu izdajnika slovenske stvari pravednoj kazni Božjoj!"
Od svih tragičnih smrti srpskih vladara, njegova je najgora: Vladao samo 26 dana, svi ga zaboravili!
