Devojka je zastala na vrhu stepenica koje su vodile na glavnu ulicu prepunu ljudi koji su žurili na svoj posao.
Na starom mestu, na početku prolaza, sedela je stara prodavačica cveća. Oko njenih nogu bili su raspoređeni buketi svežeg cveća na raširenom novinskom papiru. Prodavačica cveća se smešila, a njeno staro, izborano lice sijalo je od neke unutrašnje radosti.
Bez mnogo razmišljanja mlada žena se okrenula, izabrala je jedan buket i upitala: "Danas ste izgleda srećni?"
"Zašto da ne," odgovorila je starica. "Sve je dobro. Zar ne?"
Bila je jadno odevena i veoma stara, njen odgovor je iznenadio ženu.
Svaka žena mora da ispuni zavet: Za života da poseti ovaj izvor!
"Pa vi ovde sedite već godinama. I uvek ste nasmešeni. Izgleda da se dobro nosite sa svojim nevoljama?"
"Pa ne možete doživeti ove moje godine, a da nemate nevolje. Godine i nevolje idu uvek zajedno", odgovorila je. "Ali sve vam je to kao Isus i Veliki petak…." a onda je zastala.
"Kao šta?" upitala je žena.
"Kao Isus i Veliki petak. Kada je Isus umro na krstu u petak, bio je to najgori dan za Isusa. I kad se pojave nevolje, ja se uvek toga setim. Jer tada sebe podsetim i šta se dogodilo sa Isusom tri dana kasnije. Tada je Isus ustao iz groba – vaskrsao je iz mrtvih. Kada stvari pođu kako ne treba, naučila sam da ne gunđam već čekam tri dana, jer tada sve nekako izađe na dobro."
Mlada žena se nasmešila u znak pozdrava i pošla dalje. Ponela je sa sobom malu lekciju o strpljenju, i kad god dođu nevolje ili neprilike uvek se seti reči: "Daj Bogu priliku da ti pomogne. Pričekaj tri dana".
