Vratite se korenima

Zaboravljeni srpski običaji pred Božić: Čuvaju vas od nesreće i zla!

Ova četiri običaja se skoro niko i ne seća, a prema narodnim verovanjima, mogu mnogo da vam pomognu
Zanimljivosti 28.12.2015. - 12:22h Autor: opanak.rs
Foto: Shutterstock

U očuvanju nacionalnog identiteta jednog naroda jednu od najznačajnijih uloga imaju običaji. Nekada su običaji nastajali da bi zadovoljili najrazličitije ljudske potrebe, pa su se tako i menjali prema tim potrebama.

 

Budući da je kultura srpskog naroda bogata tradicijom, koju je zbog različitih spleta okolnosti srpski narod bio primoran da brani i da se dovija kako bi je sačuvao, mnogi srpski običaji su zbog toga danas izgubljeni ili potisnuti.

 

Ali, ima i onih paganskih običaja koji su se zadržali i do današnjih dana snažno se prožimajući sa hrišćanstvom, te su tako postali obavezni rituali koji su se izvodili uoči velikih praznika. Evo i nekih od njih:

 

Koledari

 

Koledo je prastari običaj koji je imao za cilj da narod brani od nečastivih sila. Nekada je u Srbiji bio običaj da od Svetog Ignjata pa sve do Božića grupa mladića maskiranih i naoružanih drvenim mačevima obilaze seoske kuće i čestitaju novogodišnje i božićne praznike.

 

Obično bi bili dobro uvežbani u pevanju koledarskih pesama i mačevanju drvenim mačevima, tako da pred svakom kućom izvode čitavu malu predstavu. Često se događalo da se među koledarima neko obuče u mladu, pa cela koledarska grupa izvodi svadbu.

 

Kod nas je ovaj običaj danas zabeležen kod Srba u Bosni, na Ozrenu i oko Maglaja i u istočnoj i južnoj Srbiji, dok je na zapadu Srbije zaboravljen. Koledarski običaj danas se, takođe, pretežno zadržao u pojedinim mestima drugih slovenskih zemlja poput Rusije, Makedonije i Bugarske.

 

Zaboravljeni narodni običaji: Šta donosi nesreću, a šta se mora poštovati!

 

 

Vertep

 

Vertep je narodna igra koja se igra po biblijskoj priči. Iako potiče još iz 4. veka nove ere, kod Srba se prvi put spominje početkom 18. veka. Naime, uoči Božića i na sam Božić grupa dečaka i mladića obuku se u šarena odela i maskiraju kao ”mudraci sa istoka”. Između sebe nose nosiljku koja predstavlja jasle sa rođenim Hristom.

 

Naoružani su drvenim mačevima i zaštićeni kartonskim oklopima na grudima, pa poput koledara obilaze kuće i pred svakom kućom se mačuju, govore razne stihove i pevaju božićne pesme. Danas je ovaj običaj najprisutniji u Ukrajini.

 

Narodna verovanja vezana za novogodišnju noć: Mali rituali koji garantuju ljubav i novac!

 

 

Sirovari

 

Slični su koledarima, samo nisu maskirani. Uoči Nove godine obilaze selo u grupama i lupanjem u zvona i razne gvozdene predmete i zvečke isteruju karakondžule i druge nečiste sile. Ove igre vezane su za krajnje južne i jugoistočne predele u Srbiji.

 

Dobrota koja tera suze na oči: Mladići daruju beskućnike za Božić! (VIDEO)

 

 

Svinjska daća

 

Po selima je običaj da svaka kuća zakolje po jednu ili više debelih svinja ili brava, u zavisnosti od svojih mogućnosti i potreba. Od zaklanih svinja prave se raznovrsne prerađevine, a uveče se priređuje bogata mesna večera, u narodu poznata kao svinjska daća, a koja se nekada priređivala pre ili posle posta.

 

Za vreme večere domaćina i njegovih ukućana grupa mladića zakuca na prozor i ostavi mali ražanj u prozor sa ceduljicom ovakvog sadržaja:

 

Dobro veče, domaćine,
mi smo čuli da ste klali,
pa dođosmo, ne bi li se smilovali,
pa i nama malo mesa dali.

 

Domaćin zatim uzme ražanj i "okiti" ga raznim svinjskim đakonijama i tako okićen vrati ponovo u prozor, ali se često desi da u ove đakonije domaćin ubaci i poneku ljutu papriku, da bi po psovci koja dopre spolja zaključio ko mu je bio gost.

 

Nekada, dok se narod čvrsto pridržavao Božićnog posta, svinje su se klale pre ili posle Božića. Međutim, sredinom 20. veka sa postepenim napuštanjem posta, počelo se klati i pre Božića, kad kome "sazru" svinje.

 

Ko ne nosi Božić u srcu, neće ga naći ni ispod jelke: 10 najlepših citata o velikom prazniku!

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs